Imalo je šarma potpisivati peticije osamdesetih godina u dekadentnom titoizmu, ali je tužno tri decenije nakon obnavljanja višepartizma voditi politički život na bazi spiskova, peticija, apela, proglasa, inicijativa i širih i manje širih frontova.
Apel javnih ličnosti za prihvatanje predloga EU za Srbiju i Kosovo, te Svetosavski proglas za spas Kosova i Metohije kojim se od nadležnih državnih organa traži da „u celosti i bez odlaganja“ odbace takozvani nemačko-francuski plan za Kosovo, simptomi su retardacije srpskog pluralizma. Partije su samo ljušture. Prava politika je u spiskovima. Ali spiskovi pokazuju koliko podele za i protiv Vučića nisu suštinske za srpsko društvo. I šta sad, treba li da očekujemo da li će Vučić da potpiše prozapadni Apel ili antizapadni Proglas?
Ekspanzija retardacije je krenula 2017. pred predsedničke izbore sa „Apelom 100“ (za Sašu Jankovića), spiskom „650 za Vučića“, da bi se sa „Apelom za odbranu Kosmeta“ iz 2018, politički život tada ustrojio u tri spiska.
Trend se nastavio 2019. godine „Apelom 88“ javnih ličnosti i intelektualaca iz Regiona (i Srbije) koji su okrivili zvanični Beograd za krizu u Crnoj Gori, da bi se 2021. stiglo do „Otvorenog pisma“ upućenog SANU kojim grupa od 93 intelektualca zahteva da predsednik SANU dr Vladimir Kostić podnese ostavku zbog izjava o Kosovu i Metohiji.
CEO TEKST ČITAJTE U SRETENJSKOM DVOBROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD 9. FEBRUARA. DIGITALNO IZDANJE POTRAŽITE NA NSTORE.RS
Tagovi
