Sve je počelo 20. januara 2017. godine. Bio je to dan inauguracije novog predsednika Sjedinjenih Američkih Država, a Donald Tramp je odlučio da napiše prikladnu poruk usvojim sunarodnicima, kao novi stanovnik Bele kuće.
„Danas počinje sve. Vidimo se u 11 časova. Nastavljamo pokret, počinjemo sa poslom“, napisao je Tramp na Tviteru.
Malo ko je mogao da pomisli da će tim tvitom otpočeti niz od gotovo 11.000 tvitova objavljenih za 33 meseca kojima američki predsednik direktno napada protivnike, iskazuje ogorčenje, ali se i hvali, piše Njujork Tajms.
U početku njegovog predsednikovanja, ko je rekao tvitovanja, Tramp je imao oko devet objava dnevno.
Već do jula 2017. godine došao je do prvih 1.000 objava a za to vreme već je otvorio nekoliko ličnih frontova, kao onda kada je napao Džejmsa Korneja, bivšeg direktora Federalnog istražnog biroa.
Tramp je tada napisao da bi za Korneja bilo dobro da nisu sačuvani snimci njihovih starih razgovora. Dve godine kasnije, snimci nekih drugih razgovora pokrenuli su proces impičmenta.
Do narednog „jubileja“ od 5.000 objava, američki predsednik se posvađao sa sportistima koji su klečali tokom intoniranja himne, u znak protesta zbog lošeg odnosa policije prema građanima tamne puti.
Nazvao ih je idiotima koji brukaju sopstvenu državu i koji ne poštuju one koji su za tu državu ginuli.
Pretio je Kim Džong Unu, spominjući prekidače, a mnogi su njegove objave u vezi sa tim videli i u određenoj seksualnoj konotaciji.
„Čujem da Kim Džong Un preti svojim nuklearnim prekidačem. Neka mu neko kaže da i ja imam svoj prekidač. Mnogo opasniji i razorniji od njegovog i mnogo veći“, napisao je Tramp u jednom od tvitova.
Posvađao se i sa demokratama, upućivao i lične uvrede, a više puta je optužen i za neskriveni rasizam u svojim objavama.
Kada je Tramp stupio na funkciju, Tviter je bio političko sredstvo koje mu je pomoglo da bude izabran na mesto predsednika i predstavljalo je digitalnu haubicu kojom je voleo da puca. Međutim, 33 meseca kasnije, Tramp je Tviter potpuno integrisao u svoj rad i rad svoje administracije i time preoblikovao prirodu predsedavanja državom i prirodu predsedničke vlasti.
Njegovi saradnici više puta su pokušavali da utiču na njega, neki od njih su razmišljali i da zvaničnim zahtevom zatraže od Tvitera da Trampove objave izlaze sa 15 minuta zakašnjenja, ali nije im uspelo. To se najbolje videlo u vezi sa nedavnom krizom u severoistočnoj Siriji, kada je Tramp više informacija davao u nizu svojih tvitova nego na zvaničnim sastancima.
Glavna strategija američkog predsednika na Tviteru je zapravo ponavljanje.
Tramp je, recimo, 1.159 puta tvitovao o migrantima i zidu koji je planirao da napravi i na kraju tu svoju zamisao sproveo u delo. Više od 570 puta je tvitovao o tarifama. „Izveo je“ 5.899 tviter napada.
Njegovih 66 miliona pratilaca postali su zapravo njegova privatna anketa, njegov poseban način istraživanja tržišta, glasača, svojih neprijatelja i političkih rivala.
Kako vreme odmiče, Tramp tvituje sve učestalije, sve brže i sve oštrije. Dok njegovi saradnici nisu uvek ubeđeni da će objave naići na pozitivnu reakciju i da će izazvati pozitivne efekte, Tramp veruje da je njegov Tviter nalog vrhunsko oružje u političkoj borbi.
Njujork tajms je u detaljnoj analizi Trampovog tvitovanja – pregled svih tvitova, retvitova i objava pratilaca na njegovom profilu, kao i preko 50 intervjua sa bivšim članovima administracije – došao do brojnih zaključaka, izdvojio glavne mete (novinari, demokrate, njegove kolege iz drugih zemalja), ali u slučaju američkog predsednika, nijedna brojka ne može dovoljno precizno da prikaže aktivnosti i efekte.
Jer dok čitate analizu, Tramp i dalje tvituje.
Tagovi
