Pojavom dokumentarne serija The Last Dance o Majklu Džordanu i poslednjoj tituli Čikago Bulsa osvojenoj 1998. godine, poraslo je interesovanje i za Tonija Kukoča, jednog od najboljih evropskih košarkaša u NBA ligi, Džordanovog saigrača i čoveka koji se preterano ne pojavljuje u ovoj seriji.
„Uprkos košarkaškoj genijalnosti, producenti Poslednjeg plesa namenili su mu u početku skromniju minutažu nego što je doista imao u poslednjoj godini u kojoj je Čikago osvojio titulu“, pišu hrvatske Sportske novosti, pozivajući se i na kolumnu iz „USA Today“ Nejta Skota sa naslovom “Gde je Kukoč?”.
„Kukoč je u timu imao ulogu šestog igrača, bio je njen treći najbolji strelac i sada radi kao savetnik za Bulse. Njegova uloga u priči kojom se dokumentarac bavi iizuzetno je važna jer je bio igrač preko kojeg se prelamao sukob Pipena i Džordana sa glavnim menadžerom ekipe Džerijem Krausom. Pa iako ga dvojac nije želeo u timu, Kukoč je svejedno došao i prihvatio ulogu šestog igrača, iako je imao talenta da vodi gotovo bilo koju drugu NBA ekipu. I nismo imali prilike da ga čujemo, posebno u prvim epizodama u kojima se kritikuje Kraus“, ističe Skot.
Toni Kukoč je svojom svestranošću i osećajem za igru stvorio ozbiljnu reputaciju u Evropi, pišu SN, dodajući da tamo, preko bare, gde vrede neka druga pravila i gde su Evropljani dolazili s reputacijom liliputanaca, Kukoč je morao svoju avangardu da preslika i na američke parkete. A to nikako nije bilo lako, posebno kada se zna da Džordan i Pipen nisu bili njegovi najveći fanovi.
U tekstu se dalje navodi da je Kukoč, čim je seo u avion za Čikago, znao da je sve ono što je do tada postigao u karijeri kao krpom prebrisano i da je morao da krene od nule.
Džordan je oitšao, konce igre u Bulsima preuzeo je Pippen, za koga Denis Rodman danas kaže da je u tih godinu i po bio najbolji košarkaš sveta. Toni je trebalo da zaradi Pipenov respekt, koji ga nije obožavao. Kako to obično biva, pakleni igrač prepoznaje svog pandana i ubrzo je Toni “pridobio” Pipena na svoju stranu, a dvojac je usput razvio jako dobar odnos.
“Kukočev doprinos bio je vitalan za Džordanove Bulse. Sa Džordanom, Pipenom i Rodmanom osvojio je tri titule prvaka, od 1996. do 1998, a generalni menadžer Kraus toliko ga je želeo da je o njemu pričao i pre nego što je došao u NBA. Načinom igre bio je ispred svog vremena, a uglavnom je bio noćna mora za protivničku obranu”, piše International Business Times, koji je pisao i o platama tih Bulsa.
“Kukoč je u NBA došao sa 24 godine i ne može se reći da je bio baš ruki. Zbog velikog međunarodnog iskustva i niza nagrada i trofeja koje je osvojio u Evropi mogao je da isposluje puno bolji ugovor. Zanimljivo, u sezoni 1997/1998, Kukoč je zarađivao gotovo dvostruko više od Pipena. Hrvatski košarkaš imao je ugovor od 4,5 miliona, a Pipen od 2,7 miliona dolara po sezoni”, piše IBT.
Pa iako se Džordan naplatio tek u poslednje dve godine igranja pre prvog penzionisanja, u kojima je zarađivao 30, donosno 33,5 miliona dolara, u toj drugoj godini drugi najplaćeniji igrač bio je upravo Kukoč.