Danas je tačno tri meseca od pada nadstrešnice u Novom Sadu. Nezabeležena tragedija izvela je na ulice nezabeležen broj ljudi koji zahtevaju pravdu i odgovornost.
Ako je dosad i bilo sumnje da se vlast Srpske napredne stranke suočava sa najtežom krizom u ovih skoro 13 godina, potvrda je stigla u utorak ujutru. Tada je, kao posledica direktnog pritiska studenata, Vlada Srbije umesto rekonstrukcije doživela pad – za razliku od nadstrešnice koja je, suprotno tvrdnjama vlastodržaca, doživela i jedno i drugo.
U ova tri meseca, vlast je na razne načine pokušavala da prebaci odgovornost za pad nadstrešnice, a kasnije i da umanji značaj studentskih protesta, nadajući se da će oni da utihnu.
Taktika kojom su se, međutim, konstantno koristili tokom ova tri meseca bila je „stara dobra“ zamena teza ili takozvani spinovi, propaganda, lažne optužbe i skretanje pažnje.
Bilo je toga od 1. novembra naovamo napretek.
Nedeljnik podseća na najupečatljivje propagandne pokušaje vlasti.
1. „NIJE BILO RADOVA NA NADSTREŠNICI“
U svom prvom obraćanju nakon što je nadstrešnica na Železničkoj stanici Novi Sad pala, Vučić je govorio o rekonstrukciji stanične zgrade
„Znam samo da 60 godina tu nadstrešnicu nismo renovirali, kada smo sve renovirali, samo nju nismo. Zašto – ne znam, neko će valjda da pruži odgovore“, govorio je on.
I sam Vesić koji je bio na otvaranju rekonstruisane stanične zgrade govorio je da nadstrešnica nije rađena.
„Ovaj deo stanice nije rekonstruisan i to možete da vidite iz građevinske dozvole, da se utvrdi ko je mogao da kaže da je bezbedno i da nije potrebna rekonstrukcija, tačno je da nadstrešnica nije rekonstruisana“, rekao je Vesić.
2. „LOŠE JE PROJEKTOVANO I GRAĐENO 1964.“
Diskusija o tome da li je nadstrešnica rekonstruisana ili ne nastavila se u danima koji su usledili. Pojavila se i priča da je za pad odgovoran arhitekta Imre Farkaš koji je 1964. godine projektovao stanicu, pa i da je kvalitet gradnje 1964. bio loš u staroj Jugoslaviji i da je zbog toga došlo do tragedije.
Izveštaj veštaka je, međutim, pokazao da je opterećenje koje je dovelo do smanjenja nosivosti nadstrešnice, dodato upravo tokom rekonstrukcije.
„Prilikom rekonstrukcije objekta koja je započeta 2021. godine, projektom je bilo predviđeno uklanjanje svih slojeva do betona i izvođenje novog sloja za pad i hidroizolacije“, piše u izveštaju u kojem veštaci kasnije objašnjavaju da je umesto toga, novi sloj samo ugrađen preko starog.
Ispostavilo se u istom izveštaju i da nije kriv ni arhitekta Farkaš, niti način gradnje u bivšoj državi.
3. „SLUČAJNI PROLAZNICI“
Priča o slučajnim prolaznicima koji za vreme blokade žure da nekuda stignu, datira još iz 2021. godine kada je organizovana blokada Gazele zbog najavljenog projekta Rio Tinto.
Ove godine, fenomen slučajnih prlaznika koji baš u vreme najavljene blokade treba da hitno prođu do apoteke, bolnice, ćerke, sina, unuka itd. podignut je na viši nivo, pošto se uprkos žurbi, uglavnom zadrže neko vreme na blokadi i razmene psovke sa demonstrantima.
Oni su okarakterisani kao slučajni prolaznici, iako se za neke ispostavilo da imaju direktne ili indirektne veze sa SNS-om.
Svi ti „slučajni prolaznici“ koristili su se kao navodni dokaz da „manjina maltretira obične ljude“.
4. „ONI KOJI AUTOMOBILIMA PROLAZE KROZ BLOKADE NE KRŠE ZAKON“
Sa početkom blokada, zajedno sa „slučajnim prolaznicima“, pojavili su se vrlo opasni slučajevi gaženja demonstranata automobilima. U više ovakvih slučajeva, samo srećom, niko nije nastradao.
A Vučić je u početku, vrlo opravdavao ovakve slučajeve. Evo kako je govorio o jednom od njih.
„Ti si stao nekome na put, rekao mu ja sam bog i batina u ovoj zemlji, ne dam ti da prođeš. I on prođe. I čovek prođe. I ti kažeš uhapsite tog što je vozio automobil. Kako bre da uhapsite čoveka koji nije prekršio zakon? Išao čovek svojim putem. Jeste li vi pri svesti, protrljajte oči, izbacite krmelje, umijte se hladom vodom“, ovako je komentarisao predsednik Srbije slučaj kada je jedan od učesnika blokada završio na haubi bahatog vozača.
Posle ove izjave, mnogi u Srbiji smatraju da su „vozači koji gaze ljude slušali Vučića„.
5. „ISTO SU SONJA I STARIJA GOSPOĐA U NOVOM SADU“
Vučić se obratio i na dan kada je u Ruzveltovoj vozač automobila teško povredio studentkinju Sonju Ponjavić.
Istovremeno se u Novom Sadu dogodio incident u kojem je starija gospođa, još jedna od „slučajnih prolaznika“, ušla u konflikt sa studentima, među kojima su je mnogi i branili.
Na kraju je došlo i do fizičkog kontakta, a gospođa je na kraju pala na zemlju.
Vučić je osudio gaženje studentkinje, ali je tog dana rekao i da se dogodilo „ponižavanje i povređivanje nešto starije gospođe, koja je bila kriva samo zato što je htela da prođe do svoje kuće i što je drugačije mislila od demonstranata, koji mogu da joj budu i unuci i deca“, stavljajući pritom u isti koš pokušaj ubistva i sukob sa gospođom na ulici.
6. JEFTINI KREDITI
Vučić je najavio i da će uvesti program jeftinih kredita za mlade od 20 do 35 godina.
Studenti su ovaj program to okarakterisali kao „podmićivanje“, pošto se to nije nalazilo na listi zahteva.
7. „ISPUNILI SMO SVE ZAHTEVE“
Ono što jeste bio zahtev – objavljvanje celokupne dokumentacje – nije bilo ispunjeno, pokazali su kasniji talasi objavljivanja.
Prvi Vučićev pokušaj da ubedi javnost da će da ispuni sve zahteve desio se 11. decembra kada je i prvi put najavljeno da će se objaviti sva dokumentacija u vezi sa rekonstrukcijom nadstrešnice.
U tom trenutku, više stotina studenata demontriralo je ispred predsedništva, a cela Srbija je u uživo prenosu mogla da čuje da studenti nisu „šačica demonstranata“, kako su tvrdili provladini mediji, već masovan pokret,
Mantra da su svi zahtevi popunjeni vrtela se danima kasnije, sve dok vlasti nisu same sebe demantovale objavljivanjem novih dokumenata, nakon što su rekli da su objavili sve.
Ovde pročitajte koji sve zahtevi studenata nisu bili ispunjeni do prošle nedelje.
Od toga je došlo do pomaka u ispunjenju zahteva, a Vučić se pravdao da su ga „obmanuli„.
8. USTAŠKI PLAĆENICI I KUHARICA
Kada neko u Srbiji treba da se diskredituje, taktika „strani plaćenici“ je često izbor aktuelne vlasti. A nema boljih „stranaca“ za to od Hrvata.
„Blokadnu kuharicu“ koju su forsirale vlasti objavio je 2009. godine Centar za anarhističke studije u Zagrebu. Kao autori se potpisuju studenti Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Studenti, međutim, odlučno odbacuju takve optužbe i kažu da nemaju nikakve veze sa kuharicom.
Pored toga, studenti su optuživani i da su ustaše, antisrbi i separatisti koje finansiraju stanci, a među njima i sami Hrvati. Koliko su ove tvrdnje utemeljene, može se videti najbolje po poslednjem primeru, kada su studenti ušetali u Novi Sad, pevajući himnu Srbije.
Veze sa Hrvatskom su neuspešno pokušali da dokažu i novinari koji su objavili hrvatske pasoše dvojice studenata, insinuirajući da Hrvatska preko njih vrši uticaj u Srbiji.
9. „STUDENTI SE TUKU OKO PARA“
Propagandnom narativu da su studenti plaćenici pridružio se i predsednik Vučić, sledećom izjavom:
„Pozivam ove devojke i momke koji se tuku oko para za moje rušenje – to što im daju malo spolja, a malo iznutra, nemojte deco da se tučete oko toga“, rekao je Vučić reagujući na snimak u koji se proširio internetom, na kojem se dvoje svađaju.
Na kraju se ispostavilo da je snimak bio privatna svađa između momka i devojke.
10. OBOJENA REVOLUCIJA I CIA
„Obojena revolucija je trenutno na delu, s tim što je prvi put uključena zloupotreba dece iz srednjih i osnovnih škola“, rekao je odlazeći premijer 23. decembra.
I Vučić je pokušao da napravi slične paralele, povezivajući „one“ i njihove akcije sa „taktikom CIA“ koja ih je „tako učila“.
Ipak, kad se pogleda kako nova američka administracija, posebno visokopozicionirani činovnik Ričard Grenel, podržava Vučića, jasno je da je teza o vezama studenata sa Zapadom i obojenom revolucijom vrlo labava i da služi samo za propagandne svrhe.
11. STRANKE STOJE IZA PROTESTA, „ONI SU ZA RAT, MI SMO ZA RAD“
Narativ da iza studenata stoji srpska opozicija koja „želi da ruši državu i predsednika Srbije Aleksandra Vučića“ provlačio se verovatno kroz svako obraćanje čelnika države otkako su protesti počeli da se rasplamsavaju.
Međutim, pokušaj da se studentski zahtevi poistovećivanjem sa stranačkim interesima diskredituju, više puta je demantovan kako formalnim saopštenjima studenata, tako i odnosom prema liderima opozicije koji su često bili nepoželjni na skupovima.
Tu je i čuvena priča o opoziciji koja nema podršku građana na izborima, pa onda nasilno i uz pomoć studenata želi da izaziva nemire i preuzme vlast.
„Oni hoće građanski rat, mi hoćemo rad“, rekla je jednom prilikom Ana Brnabić.
12. KRVAVI SREDNJI PRST
Krvave ruke postale su simbol studentskog pokreta. SNS je u svom „kontra“ maniru pokušao da progura simbol crvenog srednjeg prsta koji je omladina ove stranke pokušala da išara po nekim školama.
„Ako ništa drugo, barem su priznali da su im krvave ruke“, rekao je jedan od komentara na društvenim mrežama.
13. „ŽIVIMO DOBRO, DOVOLJAN RAZLOG DA ME UBIJU“
Pokušavajući da protestima da drugi kontekst, predsednik Vučić je javno i sasvim ozbiljno govorio da je „cilj svega atentat na njega„.
„Nikada se u Srbiji nije živelo bolje, pa imaju puno razloga da me ubiju“, govorio je dan nakon što je najavio da će birati svaku reč kako bi smirio tenzije u društvu.
14. DIVERZIJE PO BOLNICAMA
Bilo je to 9. januara, kada se u medijima niotkuda pojavila vest da je ministar zdravlja Zlatibor Lončar održao sastanak sa predstavnicima sindikta.
Zaključak sastanka, ili makar ministra Lončara, bio je da postoji opasnost da će neko vršiti diverzije po bolnicama na jugu Srbije i u Šumadiji, od strane ljudi „van zdravstvenog sistema“.
„Na današnjem sastanku razmatrana je i pojava koja je uočena prethodne nedelje u bolnicama na jugu Srbije i u Šumadiji da su se osobe van zdravstvenog sistema raspitivali kod zaposlenih u ovim bolnicama kakav bi akcident mogao da se isprovocira kako bi došlo do žrtava među pacijentima što bi izazvalo nesaglediv osećaj straha i uznemirenosti kod građana Srbije“, pisalo je u saopštenju Ministarstva zdravlja tog dana.
Niko, međutim, nije potvrdio ove navode, a nikakvih diverzija na kraju, srećom, nije bilo.
15. „DECA SU VLASNIŠTVO DRŽAVE“
Govoreći o studentskim blokadama, kao i blokadama srednjih škola, visoki funkcioner SNS Vladimir Đukanović je tvrdio da su „deca vlasništvo države do punoletstva“. Iako su ga mnogi demantovali, videvši u ovoj izjavi zastrašivanje roditelja, Đukanović je ponavljao: „Baš me briga, stav koji zastupam, promeniti neću“.
