„154 udarca bičem, 31 godina zatvora i 13 hapšenja“: Ko je Narges Mohamadi, dobitnica Nobelove nagrade za mir

Nobelova nagrada za mir, kao svetionik nade u vremenu punom nepravde i sukoba, ovog puta sjaji posebnim intenzitetom. Razlog za to je priča jedne izvanredne žene čija hrabrost, odlučnost i doslednost njenim uverenjima daju mrvicu sigurnosti da bolja budućnost postoji u svetu koji često zaboravlja na prava žena i ljudska prava kao takva.

Narges Mohamadi, dobitnica Nobelove nagrade za mir za 2023. godinu, nije samo laureatkinja (sic!) već dokaz da pojedinac ipak može da promeni svet, čak i po cenu sopstvene slobode. Njena životna priča vodi kroz lavirinte izazova i prepreka koje je prlazila osvetljavajući put za svačije bolje sutra.

Narges Mohamadi je sinonim beskompromisne borbe za ljudska prava u Iranu, zemlji gde se sloboda često plaća životom. Mohamadi je inženjerka fizike, novinarka, aktivistkinja i zamenica šefa Centra za branioce ljudskih prava, koji je osnovala nobelovka Širin Ebadi. Pored ovih titula, kao pečat nosi i 154 udarca bičem. Hapšena je 13 puta i osuđena na ukupno 31 godinu zatvora, a trenutno služi desetgodišnju zatvorsku kaznu zbog „širenja propagande“.

Aktivizmom je počela da se bavi na univerzitetu, gde je ušla u borbu za prava žena i krenula da piše za studentski list. Prvi put je uhapšena zbog političkog angažmana, pa je ubrzo zatim postala politički nepodobna i izgubila članstvo u planinarskom klubu. Ali to je bio samo početak njene borbe.

Mohamadi je postala novinarka i objavila knjigu političkih eseja, ali tu se nije zaustavila. Postala je potpredsednica organizacije koja se bori za ljudska prava. Njen angažman nije ostao neprimećen, ali je bio trn u oku iranskom režimu, koji je krenuo u njen progon.

Uprkos prilikama da ode u inostranstvo sa svojom porodicom – i time izbegne dalje sukobe sa vlastima i obezbedi porodici mirniji život, ostala je u Iranu, boreći se za svoja uverenja, po cenu sopstvene slobode.

Tridesetogodišnja aktivistička borba za mirno donošenje promena u Iranu kroz obrazovanje, zagovaranje i građansku neposlušnost, kao i jačanje civilnog društva, došla je sa velikom cenom: njenom slobodom, zdravljem i razdvajanjem od supruga, dece i roditelja.

Pretučena u zatvoru

Narges je jedna od najpoznatijih političkih zatvorenica u Iranu.

„Njena majka je tokom posete zatvoru videla krvave ruke i povrede na telu. Ali lekarski nalazi nisu dati na uvid advokatima“, govorio je njen suprug za DW.

Prema njegovim rečima, bila je pretučena u zatvoru Evin u Teheranu i nasilno prebačena u drugi zatvor. To joj je bila kazna jer je među zatvorenicima pokrenula štrajk glađu u znak protesta što je režim brutalno ugušio proteste na ulicama u novembru 2022.

Mohamadi je iz zatvora napisala pismo o tome šta joj se dešava i njen suprug je sve objavio na društvenim mrežama. Zatvorska uprava demantovala je navode, a pismo je izazvalo bes mnogih Iranaca koji protestuju protiv režima.

Kako bi osvetlila tamu svojih zatvorskih dana, Narges Mohamadi je pokrenula borbu protiv mučenja i seksualnog nasilja nad političkim zatvorenicima, posebno ženama. Iako joj je zabranjeno primanje poseta i telefonskih poziva, nije se zaustavila. Iz zatvora je uspela da prokrijumčari priču o smrti mlade Mahse Amini, i tako podigla glas protiv nepravde. Organizovala je proteste i mirne demonstracije u okviru ustanka koji je prošle godine potresao Iran, pisala je eseje i organizovala nedeljne radionice za ženske zatvorenice o njihovim pravima.

„Globalna podrška i priznanje mog zalaganja za ljudska prava čine me odlučnijom, odgovornijom i strastvenijom,“ izjavila je Mohammadi u pisanoj izjavi za The New York Times. „Takođe se nadam da će ovo priznanje učiniti iranske aktiviste jačim i bolje organizovanim. Pobeda je blizu.“ 

Muž Narges Mohammadi, takođe aktivista za ljudska prava, Taghi Rahmani, i njihovi šesnaestogodišnji blizanci, Ali i Kiana, žive u izgnanstvu u Francuskoj. Nisu videli Narges osam godina.

Njen suprug je izjavio da bi Nobelova nagrada bila priznanje za decenije njenog truda “iz samog srca Irana”.

„To je takođe nagrada za sve aktiviste za ljudska prava koji se bore za promene u Iranu decenijama – u društvu koje ima nepravedne zakone,“ rekao je on. „To je priznanje pokretu “Žene, život, sloboda” (Woman, life, freedom) u Iranu.“

Narges Mohammadi je druga iranska žena koja je dobila Nobelovu nagradu za mir.

Širin Ebadi, advokatica za ljudska prava i njena dugogodišnja mentorka i koleginica, dobila je nagradu 2003. godine. Njih dve su zajedno radile u Iranu, u Centru za zaštitu ljudskih prava, koji je Ebadi osnovala  2001. godine. Organizacija je zatvorena u nasilnom napadu 2009. godine.

Narges Mohammadi je rođena 1972. godine u centralnom iranskom gradu Zanjanu, u porodici srednje klase, sedam godina pre Iranske revolucije.

Svog supruga – poznatog u iranskim intelektualnim krugovima – upoznala je kada je prisustvovala tajnom predavanju koje je on držao o civilnom društvu. Par je proveo veći deo svog brak razdvojen zbog zatvorskih kazni i gotovo nikada nisu bili zajedno sa svojom decom kada su bili mali.

Mohammadi je osvojila mnoge nagrade, uključujući PEN/Barbey “Freedom to Write” nagradu na godišnjem događaju u Njujorku ove godine. Ujedinjene nacije su je takođe imenovale za jednu od troje dobitnika njihove nagrade za slobodu štampe u maju.

„Moram da držim oči pravo ka horizontu i budućnosti, iako su zidovi zatvora visoki, blizu i zaklanjaju mi pogled,“ izjavila je u intervjuu za The Times ranije ove godine.