19 godina od osnivanja FEFA fakulteta: „Ako nemate energiju, spremnost i hrabrost da preuzmete rizik, onda nemate faktore za uspeh“

Povodom 19 godina od osnivanja, FEFA fakultet spojio je članove poslovne, startap i akademske zajednice na događaju „Novi biznis modeli na novim tržištima“. Tom prilikom govornici iz vrha privrede poveli su diskusiju na aktuelne teme koje su se, između ostalog, ticale uticaja Covid-19 i ekonomske krize, stvaranja konkurentnosti u novim okolnostima, kao i preduslova za razvoj uspešnih startup kompanija.

Profesor Kristijan Ketels ispred Harvard Business School govorio je na temu „nove konkurentnosti“,obeležavajući dugogodišnje partnerstvo FEFA fakulteta i Harvard poslovne škole. Govoreći o izazovima koji u poslednjih 20 godina utiču na svetsku privredu i novim okvirima za razvoj konkurentnosti i uticaju tehnologija koje se brzo razvijaju na konkurentnosti privreda i kompanija, profesor Ketels naglasio je da se, uprkos silnim promenama koje su izuzetno vidljive, fundamenti ne menjaju.

„Metaverse će napraviti promene u individualnim kompanijama i sektorima. Zapravo, tehnologije koje se brzo razvijaju su je sredstvo i alat koji nam omogućava da radimo stvari drugačije. Međutim, one ne menjaju suštinski fundamente uspeha i konkurentnosti kompanija – gde je i dalje glavno pitanje šta nudite tržištu i koja je vaša jedinstvena propozicija vrednosti“, objašnjava profesor Ketels.

Govoreći o promenama koje se tokom poslednje tri decenije dešavaju na tržištu, ističe da se u poslednjih trideset godina svet se globalizovao i konektovao. Taj period bio je dobar trenutak za manje države da se otvore i iskoriste mogućnosti koje pruža globalno tržište. Međutim, nakon globalne finansijske krize, COVID19 i trenutnog rata na teritoriji Ukrajine, uočava se veća fragmentacija svetske privrede – postaje važno gde se nalazite u svetu, sa kim trgujete, u kom sektoru privrede poslujete.

U takvom okruženju, ponovo je naglasak stavljen na ulogu politika i Vlada, gde više ne govorimo samo o troškovnoj efikasnosti, već i o otpornosti i načinima na koje možemo da se nosimo sa promenama koje se dešavaju. Vidimo i drugačiji makroekonomski okvir u kome smo postali više Kejnzijanci i u kome nam sve više treba aktivna fiskalna politika. Na sve to, desile su se i dve velike promene koje se odnose na digitalizaciju i klimatske promene – koje dovode do značajnih promena u industrijama.

„Ono što dotiče najosnovnije potrebe ljudi, to su potrebe na kojima su izgrađene sve mega kompanije. Ukoliko o proizvodu treba preterano razmišljati, slagati i razrešavati, onda to nije dovoljno dobro i nema prirodan potencijal za gigantsko poslovanje“, započeo je Mislav Malenica, osnivač i direktor kompanije Mindsmiths na panelu o kompanijama – jednorozima i njihovim izostankom u regionu. Jednorozima ili drugačije rečeno startapima koji su dostigli vrednost od preko milijardu dolara.

Kao jedan od razloga njihovog izostanka u okruženju, Mislav izdvaja nepoštenu prednost.

Ta „nepoštena prednost“, kako kaže, nije nikakva nelegalna radnja. Ona se odnosi na dobru strartnu poziciju – bolju od ostalih. „…Da vidiš ono što drugi ne vide ili imaš ono što drugi nemaju“, objašnjava Mislav. Na teriotoriji regiona, on govori kako često, ne da nemamo nepoštenu prednost, već imamo i nazadovanje koje je neophodno prvo iznivelisati, a tek onda započeti tržišnu trku.

Kako bi se razvile takve kompanije, talenti su ključni. „Privlačenje najtalentovanijih ljudi je prioritet broj 1. Pored akvizicije novog talenta, zadržavanje talenta koji već radi u kompaniji je podjednako bitan, čak i bitniji. Trenutno zapošljavamo 1.500 ljudi i samo u prethodnom mesecu smo dobili 100 novih kolega. Međutim, takav rast ne bismo mogli da ostvarimo samo na tržištu Srbije, pa smo se proširili i na region“, nadovezuje se Katarina Urošević, Chief of Staff & director of corporate communications, jednog od vodećih srpskih tehnoloških startup-a HTEC.

Važno je imati na umu da je tehnološka prednost često izbrisiva, dok su znanje i poznavanje industrije i izazova od strane zaposlenih ono daje dugoročne rezultate. „Za buduće generacije, najvažnije je imati radoznalost i glad za novim znanjima. U našem regionu se priča o nedostatku preduzetništva – potrebno je probuditi preduzetnički duh, i podstaći generacije da samostalno istražuju i zaista razumeju tu oblast“, objašnjava Bojan Rendulić, VP of Marketing još jednog od uspešnih srpskih startupa Productive.

Umesto treniranja samo za rad i radnički vek, potrebno je podstaći i pomoći ljudima da prošire svoje vidike, da razmenjuju mišljenja i naprave „mindset“ koji će im dopustiti da sanjanju velike snove. Koliko je važan takav način razmišljanja govori i način upotrebe i zastupljenosti veštačke inteligencije koja se razlikuje od zemlje do zemlje.

Ako nemate pravi mindset oko sebe, energiju i spremnost da preuzmete rizik, onda zapravo nemate faktore za uspeh – jedan je od zaključaka ovog panela.

U vezi sa tim, ova diskusija je zatvorena odgovorima na pitanje kakvo razmišljanje je potrebno novim generacijama kako bi donosila prave odluke u trenutku punom, čak i egzistencijalnih, neizvesnosti.

Katarina je na prvom mestu istakla proaktivnost i fleksibilnost– kako na konkretnom poslu, tako i u potpunom menjanju karijernog puta. Slično tome, Bojan Rendulić pocrtao je unutrašnju motivaciju i svrhu.

Osim panela kako doći do više kompanija – jednoroga, Jelisaveta Lazarević, studentkinja doktorskih studija na FEFA i prof. Tanje Kuzman, vodile su i dvougao u kojem su učestvovali Zoran Drakulić, predsednik Srpskog poslovnog kluba “Privrednik” i Marija Ilić, predsednica upravnog odbora Serbian Games Association suočio je tradicionalne i nove biznise.

Talenti i znanje – bio je zajednički odgovor govornika kada je u pitanju najveća prednost poslovanja, bez obzira na to kojoj oblasti pripadaju. Međutim, Drakulić je ocenio kako trenutne krize teže da resetuju kako poslovni, tako i svet uopšte.

„Kada govorimo o Srbiji, hvalimo se investicijama iz inostranstva, a tvrdim da srpski privrednici mogu da unesu neuporedivo više, i pritom, novac ostave u zemlji. Ono što je prepreka – nemamo zaštitu koju imaju strani investitori. Potrebni su nam ozbiljni ljudi na odlučujućim pozicijama, profesionalci koji će umeti da ocene prilike koje nas okružuju. Šansu vidim ako Srbija formira Vladu eksperata – ukoliko to ne uradi, vratićemo se 5, 6 godina unazad“, ocenjuje Drakulić.

Sa druge strane, Marija Ilić opisuje gejming industriju kao „život u balonu“, odviknutog od žaljenja, uz neprestano oslanjanje na podršku koju samostalno pronalaze u partnerima poput FEFA fakulteta. Uprkos tome, Drakulić je podelio kako velike firme iz sistema Privrednika imaju uveliko svoje fondove za startapove i da se inovacije neprestano podstiču.

„Danas smo pustili i prvu solarnu veću elektranu u Srbiji koja je vezana za industriju. Mi hoćemo da budemo samodovoljni i samoodrživi. I to i možemo – dali smo predlog Vladi da na 200 hektara pravi 4 miliona tona nafte, svake godine, ali nismo naišli na razumevanje. Time bismo rešili problem struje tokom 5 meseci godišnje i to u svim gradovima Srbije. Umesto toga, mi uvozimo godišnje 2 miliona 800 hiljadu tona nafte“, govori Drakulić.

Da okruženje, mnogo više od pojedinačnih talenata, podstiče nova poslovanja i tržišta, govori iskustvo Marije, te ključ vidi u ekosistemu, gde se istovremeno nalazi i glavna prepreka. „Kako bi se adekvatno obrazovali i stekli iskustvo, apsolutna je preporuka da talenti odu u inostranstvo jer je to jedini način da napredujemo. Međutim, pitanje se postavlja, gde se vraćaju. Da li možemo da im ponudimo ono što je pandam uslovima u inostranstvu. To je zapravo ekosistem koji moramo zajednički da gradimo i u čemu će nam možda čak i indirektno pomoći trenutna raseljavanja, odnosno dolazak mnogih stručnjaka iz digitalnih industrija“.

Kao zaključak ovog dela, Drakulić je rekao kako je trenutni rat, rat za resurse. Zbog toga posebno sada, treba čuvati sopstvene resurse jer će ona zemlja koja samostalno opskrbi sopstvene potrebe, upravo i preživeti.