Zbog orvelijanske simbolike 1984. godine, prethodna 1983. je u zapećku iako je u mnogo čemu ključna godina – i realno i simbolički. I prilično nadrealno. Četrdeset godina kasnije.
Mahmut Bakali, nekadašnji lider kosovskih komunista (i potonji haški svedok protiv Miloševića), isključen je iz partije 12. aprila 1983, da bi samo tri dana kasnije bila svetska premijera „Flešdensa“, filmskog mjuzikla u kome je uživao i Titolend i čija je većina stanovnika bila nesvesna da upravo žive godinu koja će im obeležiti sudbine. Dok se spremala Olimpijada u Sarajevu kao trijumf politike Branka Mikulića, i dok su sarajevski novinari doživljavali kao uvredljivo raspitivanje od strane srpskih kolega iz Prištine (pod utiskom albanskih demonstracija 1981), kakva je međuetnička situacija u Sarajevu, na terasi Međunarodnog omladinskog centra (MOC) u Bečićima, bend Makadam iz Titograda je u svoj repertoar uvrstio i „Flešdens“ teme – Flashdance… What a Feeling, Lady, Lady, Lady i Maniac.
Čuveni novinar Slava Đukić mi je jednom pričao da se na Brezovici Mahmut Bakali obratio Marku Nikeziću zdravicom na albanskom, što je u datom kontekstu protumačeno kao provokacija, da bi mu Nikezić potom odgovorio zdravicom na francuskom. Na Bakalijevu tobože naivnu konstataciju da je on govorio na maternjem jeziku, Nikezić mu je replicirao da je i on govorio na maternjem, jer Nikezićeva majka je zaista bila Francuskinja (Suzan Depre)…
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 20. APRILA ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NSTORE.RS
