Kada je došlo do Sarajevskog atentata na Vidovdan 1914. godine, pa potom i do rata Austrije i Srbije koji je doveo do Velikog rata, Pupin je gotovo svakodnevno imao susrete sa novinarima kojima je iznosio svoje stavove. Čak i lokalnom „Hartford Courantu“, od 2. avgusta, gde je čitaoce iz Konektikata upoznao sa situacijom: „Austrija je iskoristila priliku da napadne Srbiju i izvrši veliku nepravdu.“ Optužio je Nemačku da podržava Austriju zbog ambicija da obezbedi luku na Egejskom moru.
„To je sramotno“, rekao je Pupin iz svog povremenog doma u Norfoku. „Sramotno je da se dozvoli Austriji, velikoj i snažnoj sili da se iživljava nad Srbijom.“
Pupin se bacio na organizovanje dobrovoljaca i pre nego što je uspostavljena bilo kakva koordinacija sa srpskom vladom. Već 31. jula. 1914. kao generalni konzul Srbije, u konzulatu zvanično saopštava da 20.000 Srba, gotovo svi su Srbi iz Austrije, a 90 odsto njih ima vojnog iskustva, spremno čekaju u Čikagu, Milvokiju i gradovima širom Zapada, čas da budu pozvani u borbu.
Pupin je bio van sebe tih dana. Ne samo zato što je u njegovoj zemlji izbio rat, već i zato što je akcija slanja dobrovoljaca delovala beznadežno.
„To su sve muškarci između 25 i 35 godina. Uglavnom su rudari i radnici“, rekao je Pupin. Problem je bio što je malo ko od njih imao novac da finansira put preko okeana.
„Nema sumnje da ćemo pokrenuti neophodne korake da se prikupe sredstva da ih pošaljemo preko okeana, ali ja ne znam da li će srpska vlada želeti da ih primi kao dobrovoljce. U prethodna dva rata u kojima je Srbija učestvovala to nije htela. Čekamo instrukcije sa druge strane…“
***
Iz knjige „Profesor Majk: Život čoveka koji je promenio Ameriku, Srbiju i svet“ koja se dobija na poklon uz Nedeljnik od četvrtka 17. juna.
Kako se bliži deseti rođendan Nedeljnika, odlučili smo da čitaocima ovim povodom pružimo nezapamćeni poklon od deset knjiga, biografija najuticajnijih ličnosti naše istorije, originalno pisanih za ovu ediciju.
U ovoj poklon ediciji očekuju vas novi podaci i novi pogledi na ličnosti koje su, svaka na svoj način, stvarale narativ o Srbiji.
Tajni projekat koji je spreman godinu i po dana donosi i nova istraživanja i nepoznata svedočanstva.
U narednim brojevima očekuju vas ekskluzivne knjige o Danilu Kišu, Borislavu Pekiću, Milošu Crnjanskom, Isidori Sekulić, Zoranu Đinđiću, Dobrici Ćosiću…
U jubilarnom 500. broju Nedeljnika 12. avgusta očekuje vas i poklon knjiga o Nedeljniku.
Napravite svoju istorijsku kolekciju: Knjige o ličnostima novije srpske istorije koje su nas proslavile i odredile.
Tagovi
