Pre samo godinu dana generativna veštačka inteligencija (Gen AI) se pojavila na sceni i po prvi put od pojave pametnih telefona iz korena se promenio način na koji komuniciramo sa tehnologijom. Zanimljivo je posmatrati kako veštačka inteligencija stvara novu poslovnu vrednost, posebno u oblastima kao što su iskustva zaposlenih, odnos prema klijentima, interni poslovni procesi i inovacije. Pojava novih tehnologija i alata kao što su Gen AI, uključujući Kopilote, eksponencijalno povećava ovu vrednost.
Nedavna globalna studija PwC-a o veštačkoj inteligenciji pokazala je da će skoro polovina ekonomskih koristi, koje očekujemo do 2030. godine, proisteći iz poboljšanja proizvoda i podsticanja interesovanja potrošača. Veštačka inteligencija bi na taj način do 2030. godine mogla da doprinese do 9,9% BDP-a Severne Evrope i 11,5% Južne Evrope.
Kroz istoriju, uticaj tehnologije zavisio je od toga koliko se njom dobro upravlja. Međunarodna saradnja je zato ključna za tehnologije koje utiču na sve nas, i zbog toga smo uzbuđeni što možemo da predstavimo zbirku Globalno upravljanje: Ciljevi i lekcije za veštačku inteligenciju koja istražuje globalno upravljanje veštačkom inteligencijom, oslanjajući se na uvide različitih međunarodnih institucija i predlažući ciljeve i okvire delovanja. Kako ulazimo u novu digitalnu dekadu, veštačka inteligencija nudi beskrajne mogućnosti, transformiše industrije i rešava izazove u zdravstvu, maloprodaji, proizvodnji, finansijskim uslugama i na području održivosti.
„Ovde u Jugoistočnoj Evropi već možemo da vidimo mnoge sjajne primere kako veštačka inteligencija stvara poslovnu vrednost. Privredna komora Srbije uvela je BizChat – digitalnu uslugu zasnovanu na veštačkoj inteligenciji i prvu takve vrste u Evropi namenjenu poslovnoj zajednici. Vlade Albanije i Grčke koriste asistente zasnovane na veštačkoj inteligenciji koji omogućavaju brz i efikasan pristup informacijama o javnim uslugama. Laqo osiguranje u Hrvatskoj je integrisalo veštačku inteligenciju i postalo prvo digitalno osiguranje u zemlji, dok je u Sloveniji osiguravajuća kompanija Triglav osiguranje modernizovala svoju korisničku službu pomoću automatizacije zasnovane na veštačkoj inteligenciji. IKEA u Bugarskoj uvela je „Sofiju“, AI asistenta koji unapređuje iskustvo kupovine“, navela je Kristina Tihonova, direktorka Microsofta za Jugoistočnu Evropu.
Širom sveta, vodeće kompanije koriste Microsoft AI alate da redefinišu korisnička iskustva i operativne paradigme. Od virtualnog asistenta Mercedes-Benz-a koji je revolucionizovao korisničku podršku do Ecolab-ovih inicijativa za održivost vođenih uvidima veštačke inteligencije, spektar njenih primena je širok i zaista prekretnički. Uspeh Coca-Cola HBC u skaliranju poslovnih operacija uz istovremeno smanjenje troškova potvrđuje da veštačka inteligencija može istovremeno da podstakne efikasnost i inovacije. Partnerstvo Microsoft-a sa belgijskom farmaceutskom grupom UCB, na primer, omogućava njenim naučnicima da efikasnije otkrivaju nove lekove.
„Automatizacijom zadataka i ulogom našeg pravog „kopilota“, veštačka inteligencija će nam omogućiti da se fokusiramo na važnije aktivnosti kako bismo postigli više. Ovo bi moglo da poveća globalni bruto domaći proizvod za 7% tokom jedne decenije i pomogne da se nadoknadi očekivani pad radno sposobnog stanovništva u Evropi za 14,8 miliona, ili 6%, do 2030. godine.
Iz perspektive zaposlenih, veštačka inteligencija povećava mogućnosti napretka u karijeri. Nedavni Work Trend Index istakao je nedostatak kvalifikovanog kadra i značajne mogućnosti napredovanja za one koji savladaju veštine povezane sa veštačkom inteligencijom. Iako 66% lidera neće zaposliti nekog bez AI veština, svega 39% zaposlenih dobija AI obuku od svoje kompanije, dok samo 25% kompanija planira da takav trening ponudi ove godine svojim zaposlenima. Kao rezultat toga, profesionalci se sami obučavaju“, dodala je Tihonova.
Kako bismo iskoristili priliku koju pruža veštačka inteligencija, moramo da podstaknemo razvoj uspešnog ekosistema veštačke inteligencije i učinimo je dostupnom i cenovno pristupačnom svim organizacijama. Ključno je otvoreno i konkurentno tržište veštačke inteligencije čiji će se pun potencijal ostvariti njenom integracijom u ekonomiju i razvojem aplikacija zasnovanih na AI.
S obzirom na ulogu koju će veštačka inteligencija igrati u našim životima, inovacije koje omogućuje moraju biti u ravnoteži sa naporima za ublažavanje rizika i zloupotreba, kao što su dezinformacije i deepfake-ovi ili pitanja privatnosti i intelektualne svojine, ali i ekološki problemi. Microsoft ovo shvata ozbiljno, te odgovorno pristupa dizajnu rešenja temeljenih na veštačkoj inteligenciji, usklađuje sigurnosne standarde sa zakonima privatnosti da bi zaštitio korisnike.
Prava snaga veštačke inteligencije prevazilazi automatizaciju. Prihvatanjem veštačke inteligencije, organizacije mogu da steknu uvide koji pokreću inovacije, optimizuju poslovne operacije i podstiču rast. Veštačka inteligencija je zaista tehnologija kakvu do sada nismo videli. Organizacije koje joj pristupe promišljeno biće lideri u ovoj transformativnoj eri.
Za više informacija posetite zvanični Microsoft Blog 1 i zvanični Microsoft Blog 2.
Tagovi
