25 puta do Severnog pola i nazad u borbi protiv dijabetesa

Kada su pre tačno tri godine napravili svoje prve korake, članovi zajednice „Otvori plavi krug“ nisu mogli ni da zamisle da će ih do danas napraviti čak 400 miliona. Pravili su ih zajedno, kako bi poboljšali svoje zdravlje, sprečili komplikacije ili uopšte pojavu dijabetesa, ali i kako bi aktivirali brojne donacije za uređenje staza zdravlja za sve one koji žele da menjaju dijabetes u urbanim sredinama.

–  Druženje, razmena iskustava, saznanje da nismo sami i da i drugi, stvarni ljudi, imaju isti problem kao i mi, je nešto što mnogo znači. Prepoznavanje potreba pacijenata je ono što je omogućilo da projekat „Otvori plavi krug“ raste, i da se za njega stalno traži „mesto više“ – rekao je Dušan Knežević, predsednik udruženja „Sport i dijabetes“.

Svetska zdravstvena organizacija je izdala smernice za period od 2018. do 2030. godine u kojima se apeluje na sve države sveta da preduzmu značajnije mere za unapređenje zdravlja i ukupne fizičke aktivnosti svog stanovništva. Beograd je to ozbiljno shvatio i priključio se globalnoj kampanji „Gradovi koji menjaju dijabetes“, našavši se u prestižnom društvu koje, između ostalih, čine Pariz, Rim, Kopenhagen, Meksiko Siti, Buenos Ajres, Berlin. Uz podršku kompanije Novo Nordisk, pokrenut je projekat „Otvori plavi krug“ koji se, zbog velikog interesovanja proširio i na Novi Sad, Čačak, Suboticu, Niš i Kragujevac. Za samo tri godine postao je jedan od najvećih projekata posvećenih prevenciji i borbi protiv hroničnih nezaraznih bolesti u Srbiji, kako po broju sprovedenih aktivnosti, tako i po broju učesnika.

–  Društveno odgovorni projekti poput ovog predstavljaju mogućnost da se deluje na širu javnost, izlaženjem iz zdravstvenih ustanova u lokalne zajednice, što je od velikog značaja za javno zdravlje – navela je doktorka Marija Glavinić Mijić iz Savetovališta za šećernu bolest Doma zdravlja „Zemun“. Ona podseća na opšte priznate činjenice da fizička aktivnost poboljšava ukupno zdravlje i pomaže u sprečavanju nastanka najčešćih hroničnih nezaraznih bolesti, da ima povoljan uticaj na smanjenje anksioznosti i prevenciju ili smanjenje depresivnih tegoba, kao i da su fizički aktivne osobe produktivnije i brže uče. To potvrđuje i Dušan Knežević koji upravo fizičkom aktivnošću svoj dijabetes drži pod kontrolom, a uz to je i profesor fizičkog vaspitanja, instruktor skijanja, pa čak i osvajač državnih prvenstava i omladinski reprezentativac u američkom fudbalu.

– Kada je reč o fizičkoj aktivnosti, svima nama ona nedostaje i nemamo vremena za nju, a bitno je da smo fizički aktivni i da znamo kako ta fizička aktivnost utiče na naš nivo šećera u krvi. Teško je krenuti, naročito samostalno, i mislim da je tu lek u umerenosti. Treba krenuti prvo sa šetnjama, a ko može i sa nordijskim hodanjem. Uvođenjem ovih fizičkih navika, polako podižemo svest o pravilnoj ishrani, higijeni, terapiji i mnogim drugim pozitivnim stvarima – objašnjava Knežević.

U okviru projekta „Otvori plavi krug“, za protekle tri godine je organizovano više od 60 grupnih i planinarskih šetnji pod nadzorom lekara, medicinskih sestara i profesionalnih trenera, kao i desetine besplatnih škola nordijskog hodanja za obolele od dijabetesa i gojaznosti u gradskim sredinama.

– Verujem da je ovo tek početak zdravih fizičkih aktivnosti kod nas. Šetači su oduševljeni i stalno se raspituju kada je naredna šetnja. Bitno je pokrenuti se, a posle je sve lakše – smatra predsednik udruženja „Sport i dijabetes“.

Da je šetnja zdrava potvrdila je i studija nedavno objavljena u „British Journal of Sports Medicine“.  Osim što hodanje ima mnoge dokazane zdravstvene prednosti – od zaštite od bolesti srca i snižavanja krvnog pritiska do poboljšanja ravnoteže – nova studija je dokazala još jednu veliku prednost hodanja, a to je smanjenje rizika od dijabetesa. Dokazano je da telesna aktivnost umerenog intenziteta poboljšava osetljivost na insulin i omogućava telu da efikasnije koristi glukozu u krvi. Doktorka Marija Glavinić Mijić podseća na rezultate interne studije koju su pre nekoliko godina i oni radili u Savetovalištu za šećernu bolest, a vezanu upravo za fizičku aktivnost njihovih pacijenata.

– Prema tim rezultatima, fizički neaktivnih pacijenata je bilo 44,4 odsto, umereno aktivnih 45,5 odsto, a osoba koje su se intenzivno bavile fizičkom aktivnošću bilo je 7,5 odsto. Većina fizički neaktivnih navodi da su poslom ili bolešću vezani za „sedeći“ način života. Kada im se objasni da su normativi samo 30 minuta umerene fizičke aktivnosti bar pet dana u nedelji, i da računaju u istu i hodanje od kuće do posla i obrnuto, da izađu iz gradskog prevoza dve stanice ranije i ispešače do kuće, ili da koriste stepenice umesto lifta, većina njih se složi da su to izmene u životnom stilu koje bi mogli poštovati – navodi doktorka Glavinić Mijić.

U sklopu projekta „Otvori plavi krug“ razvijeni su istoimena aplikacija i sajt na kojima se redovno objavljuje raspored besplatnih fizičkih aktivnosti za borbu protiv šećerne bolesti, ali i druge važne informacije, poput onih o radu savetovališta za dijabetes u domovima zdravlja, edukativni tekstovi o prevenciji, kontroli i lečenju dijabetesa i gojaznosti.

I tako, godinu po godinu, korak po korak, zajednica „Otvori plavi krug“ prešla je 287 hiljada kilometara. Ako znamo da od Beograda do Severnog pola ima oko 5 hiljada kilometara, to znači da su ukupno „otišli i vratili se“ 25 puta do najudaljenije severne tačke naše planete, u svojoj zajedničkog borbi protiv dijabetesa.