Zlato u kadu. Zlato u kadru. Kako to želiš, vreli modeli. Tupakamaru.
Gleda nas sa majica mladih turbo-trep-folk zvezda, koje su u stvari haljine. Čuči u svakom drugom komentaru onih koji optužuju repere da su prodali rep. Krije se u svakoj laži onih koji bi voleli da razumeju hip-hop kulturu onoliko koliko je u stvari ne razumeju i u još goroj laži onih koji slušaju „sve“. Videli su ga, kažu, na Kostariki, naduvanog i nasmejanog. Videli su ga i na Kipru, gde redovno viđaju i druge pokojnike. Samo što on to nije, Lisejn Pariš Kruks, poznatiji kao Tupac Amaru Shakur, živi kroz ideale.
On je, kako su godine od njegovog ubistva prolazile, postao simbol za apsolutnu vrednost u hip-hopu, u čitavom muzičkom pravcu, u borbi protiv sistema ali i borbi protiv socijalne i rasne nejednakosti. Oni koji bi voleli da ga prisvoje, ne razdvajaju ga od Bigija, Kristofera Volasa koji je bio prijatelj Shakuru, a onda i smrtni neprijatelj, u sukobu koji je makar jednog od njih dvojice koštao života. Oni koje je Pac zaista inspirisao, napisali su mnoštvo priča i knjiga, a Netflix je ponudio i seriju koja delimično prikazuje ko je u stvari bio Tupac Amaru Shakur.
Ovog juna obeležava se 50 godina od njegovog rođenja i upola manje od objavljivanja njegove pesme „Hit ’em up“ za koju se veruje da je „promenila sve“.
Ko je real?
Film „Nothing but Trouble“ iz 1991. godine bio je crnohumorna komedija, ali je jedna od njegovih nosećih muzičkih podloga, traka „Same Song“, bila drugačiji „crni“ simbol.
Na njoj je svoju veliku promociju doživeo Tupac. Klinac rođen na ulicama Njujorka, odrastao u Merilendu, koji je repovao pod imenom MC New York, dobio je potvrdu da je krenuo pravim putem. U saradnji sa producentom Kendijem Stretch Vokerom počeo je da kreira svoju muziku, zasnovanu na ličnim iskustvima.
Posle prvog albuma „2Pacalypse Now“, koji naslovom referiše na film „Apocalypse Now“ iz 1979. ekspresno je postao heroj klinaca iz geta. I inspiracija budućim muzičkim zvezdama, poput Eminema ili Nasa.
Drugi album imao je političko-socijalnu nadogradnju geto priče, a pesma „I Get Around“ postala je hit na žurkama širom Amerike. Jedan „gangsta rap“ album se probio visoko na Bilbordovim top-listama. Umesto A i B strane, njegova ploča imala je „crnu“ i „tamnu“ stranu.
Kao i njegov uspon.
„Crna strana“ bila je autohtona priča sa ulice. Siromašnih i obespravljenih. Usmerenih na nasilje i kriminal. Onih koji su takav život oberučke prihvatili, mrzeći ga najlepše na svetu. „Tamna strana“ uspona bila je popularnost koju je stekao. I novac koji je počeo da zvecka.
Koreni
Raskalašan život, skupi automobili i zlato ne idu ruku pod ruku sa betonom u getu iz kog je Shakur iznikao. I to mu je često zamerano. Publika je klimala glavom – ne bokovima – uz njegove pesme, doživljavala ih lično i zamerala mu što sve manje živi životom o kom govori u pesmama.
Ono što bi sada bilo nazvano „fleksanjem“ tada je shvatano pogrdno za klinca iz geta. Svi su želeli sjaj, ali nisu želeli da oni koje obožavaju zaborave odakle su.
Problemi u koje je Tupac upadao pokazivali su da on nije zaboravio.
Bilo je tu napada na službena lica, pucnjava, da bi ga optužili i za seksualni napad i silovanje, koje se navodno dogodilo u njegovoj hotelskoj sobi. Bio je to najmračniji trenutak njegove „mračne strane“.
Ili se tako makar (pogrešno) verovalo.
Bio je 30. novembar 1994. kada je producent James „Jimmy Henchman“ Rosemond ponudio Šakuru da na Tajms skveru, u Quad studiju snimi jedan vers za njegovog klijenta Little Shawna. Tupak i njegov dotadašnji producent Stretch došli su uz još dvojicu prijatelja do studija, a onda su brutalno pretučeni i opljačkani u lobiju. Trojica maskiranih ljudi su ih sačekali i Shakur je tom prilikom i ranjen. Odmah je operisan i već posle tri sata je na svoju inicijativu izašao iz bolnice. Bio je ubeđen da će se ubice vratiti da završe posao.
vs B.I.G. Notorious
Za napad i pokušaj ubistva optužio je Paf Dedija, Džimija Henčmena i Bigija.
Bio je uveren da je to njihovo maslo naročito nakon što su Paf i Bigi objavili pesmu „Who Shot Ya“, iako nije bilo nijednog stiha kojim su spominjali taj napad. On im je, zauzvrat, posvetio pesmu „Hit em up“ i pažljivi analitičari tvrde da je to bila prekretnica.
Rat između istoka i zapada, čije je Tupac bio zaštitno lice, počeo je da se rasplamsava.
Dok je on devet meseci tavorio u zatvoru, zbog jednog od svojih prekršaja, u Njujorku su počeli masovno da snimaju „gangsta rap“, a Bigijeva pesma „One More Chance“ bila je na vrhu top-lista. Mnogi smatraju da je Pac bio i ljubomoran na svog bivšeg „mlađeg brata“, kog je dočekao na sceni i čiji je uzor bio.
U brojnim stihovima koje je snimio direktno je prozivao Bigija, a najdrastičniji primer jesu stihovi u kojima je govorio o tome da je spavao sa njegovom suprugom. Scena je uzavrela.
Death Row
Čak i za ekscesima sklonu underground muzičku industriju, studio i produkcijska kuća „Death Row“ bili su radikalni. Crvena fasada, u bojama Bloods, jednog od glavnih gradskih gengova. Ispred ulaza stražar sa detektorom metala, koji ima spisak lica koja imaju pravo da u studio uđu naoružana. Gazda kuće Suge Knight, koji je oko sebe imao auru nasilnika, među tim je zidovima pokazivao svoju moć.
Legendarne su priče o njegovim izlivima besa, kada je gazdu konkurentske produkcijske kuće naterao da se skine go i tako šeta kroz studio. Ili kada je dvojicu repera koji su koristili telefon u njegovom studiju upucao, jednog od njih teže, a onda ih naterao da pred njim kleče i mole da ih ne ubije. Naravno i to bez pantalona.
Tupak je u tom studiju snimio svoj najpopularniji album „All eyez on me“, koji je ubedljivo prevazišao njegova tri prethodna albuma i uz koji je uzleteo na vrh svih top-lista.
Još dok je bio u zatvoru, tokom poseta Keiše Moris, njegove supruge, maštao je da će zajedno otići u Arizonu i započeti novi život. Ali je imao ogromne finansijske probleme i Suge Knight i njegov Death Row pritekli su mu u pomoć. Milionsku.
Svraćao je Tupak, pričaju oni kojima nije bilo zabranjeno da se sećaju, da pokupi aktovku punu novčanica od 100 dolara kada mu zatreba za izlazak. Bio je omiljena investicija za koju Suge Knight nije žalio novac.
Njegovi prijatelji, kao i prijatelji svih velikih zvezda, tvrde da je Shakur imao dve strane – dobrog i zlog vuka u sebi – a da ga je u Death Row odveo i iznova vodio zli vuk.
„Moja sloboda je sve“
Za Death Row Tupac je bio ključan jer je Snoop Dog u tom trenutku bio po sudnicama, a Dr Dre se spremao da počne da radi samostalno. Knight je ponudio Shakuru ono što mu je bilo neophodno – iluziju gangsterske moći.
Iako je maštao o novom životu, u zatvoru je postao ranjiviji nego ikada i aura nasilnika koju je njegov novi gazda imao, pomogla mu je da se oseća sigurnije.
Po njega su došli belom limuzinom i na parčetu papira napisali „ugovor“ koji nije imao nikakav pravni značaj. Pravni možda nije, ali je za Shakura bio važan.
„Moja sloboda je sve. Dajte mi da budem slobodan i ja ću vam dati svoju muziku.“
A sloboda često može da se izvitoperi u nešto gore. Na već rasplamsanoj sceni, rat istočne i zapadne obale više nije bio samo marketinški koristan – postao je stvaran. Suge Knight je otvoreno pretio Paf Dediju, a njegovog bliskog prijatelja navodno oteo tokom jedne božićne zabave i držao ga vezanog u sobi, u kojoj je bio i Shakur.
Morao je da pokaže Knightu „od čega je napravljen“ i okrvavio je ruke.
Kraj i početak
Za klince odrasle na ulici muzika je bila ili spas od kriminala ili utočište kada pucnjava prestane. Rat istočne i zapadne obale za njih nije bio figurativan. Rat je uvek rat i tu padaju glave. Pričalo se da su zato stradali i Tupac i Biggie. Govorkalo se i da je Tupac odlučio da napusti Death Row i da je Knight, kada je to saznao, odlučio da ga eliminiše, razočaran.
Šta god da je bio razlog, nakon borbe Tajsona i Šeldona, tog 7. septembra 1997. godine, beli kadilak se parkirao pored BMW-a u kom je sedeo Tupac i iz gloka je ispaljeno 13 metaka. Pogodila su ga četiri. Šest meseci kasnije, u svom automobilu ubijen je i Biggie, čovek koga je Shakur proglasio za „izdajnika i svog smrtnog neprijatelja“.
Prošle su godine i više se ne dešava da potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država umetnicima poput Tupaca zabrani nastupe ili ih na brifingu u Beloj kući „posavetuje“ da ne snimaju pesme o kriminalu, kao što je Paca „savetovao“ Den Kvejl.
Svet se promenio od noći kada je Suge Knight insistirao da se Pac vozi na mestu suvozača. Bio je to kraj i početak.
Trenutak kada je Shakur ušao u pop kulturu i pojavio se na majicama i onih koji misle da je Bronks novi prašak za veš, njegova ideja je postala mejnstrim i gangsta rap je postao prihvatljiviji. Ali je pre ili kasnije moralo doći i do delimičnog obesmišljavanja onoga što je predstavljao. Tako danas „pakibigi“ postaje reč kojom hip-hop „emisari“ kritikuju svaku promenu, a majica sa njegovim likom postaje u stvari haljinica koju oblače mlade turbo-trep-folk zvezde, glume da bacaju dolare i psuju u refrenima.
I pored toga, onima čije je živote zaista inspirisao ostaje simbol uzleta i pada koji je više od leta.
Zlato u kadu. Zlato u kadru. Kako to želiš, vreli modeli. Tupakamaru.
Tagovi
