„Neprijatelj je postao naše remek-delo“, stih iz pesme J. P. Vajta „Razmišljajući o neprijatelju“, postao je snažna metafora za opis odnosa između Irana i njegovih rivala u regionu i SAD. Ubistvo Kasema Sulejmanija, na prvi pogled, dobrodošlo je svim akterima u bliskoistočnoj drami. Režimu u Iranu bila je neophodna reakcija Sjedinjenih Država na seriju provokacija čiji je arhitekt upravo bio Sulejmani – pre svega napad na američku ambasadu u Bagdadu i američke vojne baze u regionu – kako bi neutralisali narastajuće nezadovoljstvo među građanima Irana zbog vrtoglavog pada životnog standarda i inflacije, piše Željko Pantelić, dopisnik Nedeljnika iz Rima, u velikoj spoljnopolitičkoj analizi aktuelnog sukoba Vašingtona i Teherana.
Strukture vlasti u Teheranu su sve više rahitične. Uterivanje srednjovekovnog islama građanima Irana sve češće se sprovodi uz pomoć ogoljene i brutalne sile. Državne kase su prazne, korupcija, lopovluk i javašluk su najrasprostranjeniji među onima kojima su usta puna Alaha i koji, kad god ne znaju šta da urade, prizivaju u pomoć Alaha i okrivljuju Ameriku, Jevreje, hrišćane a ponekad i sunite za svoju nesposobnost, aljkavost, ograničenost i greške. Deset miliona Iranaca živi u ekstremnoj bedi, dok je čak trideset miliona ispod praga siromaštva, što znači da je polovina stanovništva u svakodnevnoj borbi za puko preživljavanje. Širenje mržnje prema Americi i Izraelu i pumpanje vulgarnog nacionalizma može na neko vreme da anestezira mase, ali ne može da napuni stomake.
Američke sankcije Iranu su svakako doprinele da ekonomska situacija u nekadašnjoj Persiji postane gotovo nepodnošljiva. Međutim, bilo bi pogrešno pomisliti da su samo sankcije Donalda Trampa bacile na kolena čitav ekonomsko-socijalni sistem u Islamskoj Republici. Iransku ekonomiju mnogo više pogađaju endemska korupcija i finansiranje geopolitičkih ambicija iranskog režima od ponovnog uvođenja sankcija. S jedne strane, islamistička vlast je korumpirana do same srži, a s druge strane plaća previsoku cenu članstva u klubu tzv. regionalnih sila. Za kase Teherana finansiranje režima Bašara el Asada u Damasku, Hezbolaha u Libanu, Hamasa u Gazi i paramilitarnih snaga u Jemenu i u Iraku pogubno je opterećenje. Zato je i jedan od najčešćih slogana na protestima u novembru, kao i na prethodnim, bio protiv finansiranja geopolitičkih ambicija u Iraku, Siriji, Libanu i Jemenu dok građani Irana jedva sastavljaju kraj s krajem, inflacija galopira a nezaposlenost raste.
Celu analizu Željka Pantelića čitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 9. januara. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.
Uz prvi broj Nedeljnika koji izlazi ove godine svi čitaoci će na poklon dobiti knjigu o Dragutinu Dimitrijeviću Apisu i Crnoj ruci, tajanstvenoj organizaciji o kojoj su i danas podeljena mišljenja, baš kao i o glavnom njenom junaku čija se senka nadvijala nad Jugoslavijom između dva rata, iako je on izgubio život pre njenog formiranja.
Tagovi
