Kreativnost je dar kojem mnogi teže, ali malo ko veruje da ga zaista poseduje. Kritičari, kako oni „sa strane“ – uglavnom rodbina i prijatelji, tako i oni u nama samima, često nas sprečavaju da napravimo prve korake ka izražavanju sopstvene kreativnosti.
Ali, šta bi se zaista dogodilo kada bismo se usudili da razmišljamo drugačije?
Iako se često vezuje za mit o „mučenom geniju“, nauka sve češće razbija stereotip da kreativnost mora biti praćena patnjom. Velike istorijske ličnosti- poput Van Goga ili Hemingveja, koji su, pored epiteta „genije“ često uz ime dobijale i prefiks „ludi“ ostavile su upečatljive primere stvaranja u teškim uslovima. Mnogi naučnici i inovatori pokazuju da se kreativnost može razvijati u pozitivnom okruženju i bez tragedije.
Kreativni ljudi imaju nekoliko zajedničkih osobina koje ih izdvajaju, a koje mogu poslužiti kao inspiracija svima koji žele da razviju sopstvenu maštu.
Razmišljanje: „Zašto ne ja?“
Jedna od ključnih karakteristika kreativnih ljudi je njihova sposobnost da pomeraju granice mogućeg. Kada se suoče sa nečim što niko do tada nije učinio, oni ne odustaju, već preispituju granice. Ova osobina poznata je i kao Banisterov efekat, prema Rodžeru Banisteru, koji je 1954. godine istrčao milju za manje od četiri minuta – podvig koji je dotad bio smatran nemogućim. Njegov uspeh pokazao je da su mnoge prepreke samo u našim glavama.
Spajanje nespojivog
Kreativni umovi često uspevaju da istovremeno razmišljaju o dve naizgled dijametralno suprotne ideje i pronađu između njih vezu.
Na primer, Endi Vorhol je obične predmete poput limenki supe pretvorio u umetnička dela, redefinišući granice onoga što se smatra vrednim umetničkog izraza. Ovaj način razmišljanja omogućava kreativnim ljudima da svet posmatraju na jedinstven i inovativan način.
NE POSTOJI „ne“
Još jedna osobina kreativnih ljudi je njihova upornost. Mnogi od njih nailaze na brojne prepreke – bilo kroz samokritiku, bilo kroz negativne komentare okoline. Ipak, uspevaju da ih prevaziđu.
Tomas Edison je, na primer, pre nego što je izumeo sijalicu, prešao kroz više od 2.000 neuspelih pokušaja. Slično tome, mnogi izumi i umetnička dela za koja danas znamo nastali su uprkos početnom skepticizmu drugih.
Kreativnost u svakodnevnom životu
Kreativnost nije rezervisana samo za umetnike, naučnike ili izumitelje. Ona je prisutna u svakome od nas, ali je često sputana društvenim očekivanjima ili strahom od neuspeha.
Deca su prirodno kreativna i maštovita, ali taj dar često bledi s godinama. Održavanje kreativnosti zahteva otvorenost za nova iskustva i spremnost da se eksperimentiše, bez straha od greške.
Ne moramo svi postati velikani poput Van Goga ili Vorhola. To nije poenta. Kreativnost može doneti zadovoljstvo i kroz manje projekte – bilo da se stvaraju dela za porodicu i prijatelje ili samo za lično zadovoljstvo. Na kraju, najvažnije je usuditi se i probati.
Tagovi
