Kako čovek stari, mozak mu se smanjuje, i tako dolazi do demencije. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 55 miliona ljudi širom sveta pati od te bolesti, a svake godine zabeleži se i do 10 miliona novih slučajeva.
Iako je u suštini demenciju, jednom kada krene, nemoguće u potpunosti zaustaviti, njen progres može biti usporen.
Dr Arjun Masurkar, kognitivni neurolog i specijalista za demenciju na NYU Langone Health, predložio je zbog toga u New York Postu četiri načina na koja svaki čovek tokom starenja može svoj um da održi zdravim i u kondiciji.
1. fizička aktivnost
Sedenteran način života (odnosno, način života u kom dominira sedenje, a ne fizička aktivnost) nikako ne pomaže mozgu.
Kada čovek vežba, srce pumpa više krvi u mozak, pa tako do njega stižu i kiseonik i hranljive materije bez kojih mozak ne može da bude zdrav.
Naučno je dokazano i da redovno vežbanje značajno smanjuje rizik od visokog krvnog pritiska, dijabetesa, visokog holesterola i apneje u snu – svih stanja koja mogu negativno uticati na mozak.
Zato, ukoliko želite da održite vaš mozak u kondiciji, pravac hodanje, trčanje, plivanje, bicikl.
2. Zdravija ishrana
Najbolja je tzv. mediteranska dijeta, koja uključuje nemasne izvore proteina i zdravih masti, kao i antioksidante koji mogu da održe naš mozak zdravim i da se izbore protiv bolesti kao što je demencija.
Namirnice koje itekako mogu biti dobre za mozak su: riba, bobice, mahunarke, sočivo, orasi, itd.
Konzumiranje alkohola može imati mnogo negativnih efekata na mozak, posebno kod ljudi starijih od 65 godina. Zbog toga dr Masurkar preporučuje ne više od jednog alkoholnog pića dnevno, i to ako baš mora.
3. druženje s ljudima
Aktivan društveni život je još jedan način da održimo mozak zdravim i uprkos starenju. Komunikacija s drugim ljudima angažuje naš mozak, a sam čin druženja može osloboditi veoma važne hemikalije u našem mozgu, kao što su serotonin i dopamin. Preporučuje se da to bude druženje uživo, a ne preko društvenih mreža.
4. Stimulisanje uma
Um se stimuliše raznim aktivnostima, kao što su, na primer, rešavanje ukrštenih reči, kartaške igre, učenje novog plesa ili okupiranje bilo kojim drugim „intelektualnim hobijem“.
Takođe, za zdravlje mozga bitan je i san. Dobar san nam pomaže da sačuvamo sećanja od prethodnog dana i podstiče naš mozak da bude aktivan i efikasan sledećeg.
Dugoročno, dobar san može pomoći u uklanjanju toksičnih proteina i upala koje su u srži Alchajmerove bolesti i drugih demencija.
Tagovi
