Hodajuća pneumonija je blaži oblik standardne penumonije, odnosno upale pluća. Simptomi su joj isti, tu su i groznica, i upala grla i umor, ali joj je taj prefiks „hodajuća“ dodat zbog toga što simptomi nisu dovoljno jaki da ljude prikuju za krevet ili pošalju u bolnicu.
„Kada dobijete hodajuću pneumoniju postajete usporeni, lako se zadišete i muči vas kašalj“, objašnjava dr Tereza Lovins za Tajm. „Za razliku od drugih respiratornih infekcija poput gripa ili prehlade, hodajuća pneumonija se brzo „slegne“ u grudima i zbog toga može da izazove gubitak daha. Zapuštenost uglavnom traje manje od 24 sata“, dodaje dr Lovins.
Šta izaziva hodajuću pneumoniju?
I pneumonija i hodajuća pneumonija su infekcije plućnog tkiva, i obe mogu biti uzrokovane raznoraznim virusima ili bakterijama. Hodajuću pneumoniju najčešće izaziva bakterija mikoplazma pneumoniae, dok standardnu upalu pluća mogu izazvati bakterije poput streptococcus pneumoniae, hemophilus influenzae, Legionella pneumophila ili virusi poput gripa, virusa prehlade ili RSV.
Kako da znate da li ste je zapatili?
Postoje testovi na bakteriju mikoplazma pneumoniae, a efikasno je otkriva i rendgensko snimanje grudnog koša. Naravno, može da je prepozna i lekarov istančan sluh, na asistenciju stetoskopa.
„Lekari čuju upalu pluća tokom pregleda“, kaže Lovins. „Takođe, postoji i test za mikoplazmu, ali se on ne radi u svim ordinacijama.“
Ako vas kašalj muči duže od nedelju dana, ili ste se razboleli, pa oporavili, a i dalje se osećate iscrpljeno – onda bi trebalo da posetite lekara koji će utvrditi imate li hodajuću pneumoniju.
Kako se lečiti od hodajuće pneumonije?
Antibioticima.
Međutim, lekari upozoravaju da je baš zbog toga veoma važno odraditi test na mikoplazmu. Jer, ako ne odradite taj test, a lekar zaključi da imate standardnu, a ne hodajuću pneumoniju, on onda može pripisati najagresivnije antibiotike, poput penicilina ili fluorokinalona. Takvi antibiotici, piše Tajm, ne utiču na mikoplazmu, jer je njoj potreban azitromicin.
A kako se zaštiti od dobijanja hodajuće pneumonije?
Isto onako kako se štiti od bilo koje druge respiratorne bolesti. Saveti lekara kažu sledeće: u širokom luku izbegavajte prenatrpane zatvorene prostore sa lošom ventilacijom, a ako već morate da budete u njima, razmislite o nošenju maske.
Takođe, često perite ruke, a ako uočite simptome poput kijanja i kašljanja obavezno ruka preko nosa i usta, da ne biste zarazili još nekog.
Tagovi
