Doug Suttles, CEO kompanije Ookla, u intervju za nedeljnik.rs govori o performansama interneta tokom pandemije, o kvalitetu mobilnih usluga operatera u Srbiji, kao i o trendovima koje možemo očekivati u budućnosti.
Speedtest je planetarno popularna aplikacija, koja se koristi na milionima uređaja. Recite nam više o metodologiji na koju se oslanja i u čemu se ogleda značaj dobijenih statističkih podataka za korisnike u različitim industrijama i institucijama širom sveta?
Ookla tim je više od 15 godina posvećen pružanju korisnih, tačnih, preciznih i pouzdanih statističkih podataka, u koje se mogu pouzdati krajnji korisnici i kompanije. Svakog dana, milioni ljudi koriste Speedtest, naš vodeći proizvod, kako bi bolje razumeli performanse i kvalitet svojih internet konekcija.
Iz generacije u generaciju, mreže su evoluirale, postajale efikasnije, ali i složenije, a pojavom 5G mreže, ovaj trend je dodatno ubrzan. Kako bismo bili u koraku sa trendovima razvili smo Speedtest infrastrukturu i metodologiju, pri čemu je od suštinske važnosti bilo kontinuirano širenje Speedtest serverske mreže. Reč je o globalnoj mreži servera visokih performansi kojom testiramo maksimalni održivi protok internet saobraćaja svakog korisnika, i dobijamo podatke o ključnim parametrima kvaliteta mreže. Speedtest serveri postoje u gotovo svakoj zemlji širom sveta.
Usluge ultra-brzog povezivanja, putem optičke ili 5G mreže, zahtevaju servere većeg kapaciteta da bi generisali saobraćaj dovoljan da zadovolji konekciju krajnjeg korisnika. Da bismo ovo postigli i pružili verodostojne podatke o kvalitetu servisa za krajnje korisnike, implementirali smo testiranje na više servera, kojim prevazilazimo problem zavisnosti od jednog servera.
Naši podaci, daju uvid u realne performanse i pokrivenost mreže. Oni omogućavaju korisncima da provere performase odabrane mreže, što postaje sve važnije sa porastom usluga za koje su nephodne velike brzine interneta, kakve su mobilni gejming i HD video strimovanje. Umreženost je takođe ključna komponenta digitalne transformacije za mnoge industrije, te i budućnost njihovog poslovanja umnogome zavisi od razumevanja performansi mreže i odabira pravog operatera za sebe. Sami operateri takođe koriste naše nalaze, kako bi unapredili korisničko iskustvo, jasnije sagledali gde su u odnosu na konkurenciju i koja mrežna unapređenja treba da prioritizuju.
Detaljnije o našoj metodologiji možete ogledati na linku: https://www.speedtest.net/insights/blog/how-ookla-ensures-accurate-reliable-data-2021/.
Šta nam možete reći o globalnim performansama interneta tokom pandemije?
Izbijanjem pandemije i uvođenjem različitih mera nacionalnih vlada, koje su u nekim zemljama uključivale i strogi karantin za sve građane, potražnja za uslugama telco operatera je preko noći drastično skočila. U globalu gledano, prosečna potrošnja mobilnog interneta po korisniku prošle godine je iznosila više od 6 GB mesečno, što prema aktuelnim podacima iz Ericssonovog Izveštaja o mobilnosti znači da je ukupan mobilni saobraćaj u 2020. udvostručen u odnosu na 2018. godinu.
Naši Speedtest Intelligence podaci pokazali su da su korisnici u više od 170 zemalja iskusili pad globalne prosečne brzine preuzimanja i otpremanja podataka, usled većeg opterećenja mreže, jer su potrošači više koristili svoje uređaje u zatvorenom prostoru. Pokazalo se da je smanjenje brzine preuzimanja u većini zemalja bilo kratkotrajno, dok je za brzine otpremanja bilo potrebno duže vreme za oporavak – ona je tek pred kraj godine premašila pre-pandemijske nivoe. Sveukupno, i fiksne i mobilne mreže su pokazale visoku otpornost i adaptabilnost u novonastalim okolnostima. U Srbiji konkretno, srednje brzine i mobilnog i fiksnog saobraćaja bile su u blagom padu tokom marta, po proglašenju vanrednog stanja, ali je već u maju usledio snažan oporavak.
Tokom pandemije zabeležili smo znatan porast broja registrovanih Speedtest korisnika na svim našim platformama. Taj rast je bio usklađen sa rastom korisničkih potreba za temeljnom procenom internet veze, kako im se svakodnevni život menjao i u sve većoj meri odvijao online. Trajni uticaj pandemije na korišćenje podataka ogleda se u činjenici da više ljudi nego ikada nastavlja da radi od kuće, konzumira više internet sadržaja, jer striming industrija nije propustila priliku da monetizuje pažnju publike koju je dobila tokom lockdown-a. Mrežne performanse su značajno osnažene, jer su operateri nastojali da preraspodele i optimizuju protok podataka, odgovarajući na nove potrebe i očekivanja svojih korisnika. Istovremeno je prelazak korisnika na mreže veće brzine, uključujući 5G i optički internet, na mnogim tržištima uticao na ukupno unapređenje performansi, jer je na njih prenet veći deo internet saobraćaja.
Sve više ljudi svakodnevno koristi mobilni internet. Šta vaše statistike govore o kvalitetu usluga mobilnih operatera u Srbiji?
Od ovog septembra, Srbija se po prosečnim brzinama preuzimanja podataka sa mobilnih uređaja nalazi na 52. mestu svetske liste zemalja, sa prosečnom brzinom od 53,82 Mbps, a kada je reč o fiksnom, širokopojasnom internetu, zauzela je 54. mesto sa 86,77 Mbps. Iako je u istom rangu sa pojedinim državama iz regiona, kao što su Crna Gora i Bosna i Hercegovina, ipak zaostaje za drugim tržištima u okruženju gde je započetak komercijalna upotreba 5G mreže. Tako na primer, Bugarska i Hrvatska beleže srednje brzine preuzimanja veće od 100 Mbps.
Unutar srpskog tržišta mobilne telefonije, primetna su poboljšanja performansi tokom protekle godine, usled investicija operatora kako bi balansirali sve veće opterećenje na svojim mrežama. Kompanija A1 Srbija je u tekućoj godini pokazala najveće poboljšanje performansi, te na osnovu drugog i trećeg kvartala 2021. godine dobila Ookla Speedtest nagradu za najbržu mobilnu mrežu u Srbiji. Srednja brzina preuzimanja koju je A1 zabeležio tokom tog perioda iznosi 44,24 Mbps, a slede Telenor sa 36,82 Mbps i MTS sa brzinom od 34,82 Mbps.
Poredeći situaciju od pre nekoliko godina sa sadašnjom, možete li nam dati neke prognoze za budućnost širenja telekomunikacionog tržišta Srbije? Koje trendove možemo da očekujemo?
Najznačajniji trend koji utiče na globalna tržišta telekomunikacija je uvođenje 5G mreže. Kroz mnoge primere smo posvedočili da zemlje poput Srbije, u kojima se operateri i dalje oslanjaju samo na LTE mrežu, beleže mala postepena poboljšanja svakog tromesečja, onoliko koliko dozvoljavaju postojeći spektar i oprema. Na tržištima na kojima je sprovedena aukcija za spektar mreže nove generacije i gde su komercijalne 5G mreže sada operativne, videli smo značajno povećanje performansi. U nekim slučajevima, 5G veze dostižu čak 10 ili više puta veću brzinu od LTE.
Jasno je da se srpski mobilni operateri već pripremaju za eventualno pokretanje 5G-a. U avgustu je A1 Telekom Austrija grupa potpisala ugovor o partnersvu sa kompanijom Nokia za uvođenje 5G mreže u Srbiji. Iako bi uključivanje 5G u ponudu domaćih operatera doneo nesumnjive prednosti krajnjim korisnicima, preduzetničko tržište je takođe važan target u uvođenju napredne tehnologije. Mnoge industrijske vertikale nastoje da iskoriste 5G mreže kao ključnog pokretača digitalne transformacije, koja je i zvanično postala društveni imperativ pod uticajem pandemije. Stoga je od vitalnog značaja za Srbiju da uključi 5G spektar bez ikakvih daljih odlaganja, ukoliko želi da ostane relevantna u regionalnoj tržišnoj utakmici.