Građani Hrvatske danas, treći put ove godine, izlaze na birališta. Posle parlamentarnih u aprilu i evropskih izbora u junu, danas će odlučiti o budućem predsedniku zemlje.
Na osmim predsedničkim izborima otkako je Hrvatska proglasila nezavisnost, osam imena se nalazi na glasačkom listiću.
Ankete poslednjih sedmica pokazuju da je aktuelni predsednik Zoran Milanović glavni je favorit za još jedan mandat na Pantovčaku.
Prema procenama, nijedan od kandidata neće moći da računa na pobedu u prvom krugu glasanja.
Ukoliko nijedan od kandidata ne osvoji većinu glasova izašlih na birališta, dve nedelje kasnije biće održan drugi krug.
Kako pokazuju ankete, u drugom krugu bi, kao i na izborima 2019, mogli da se nađu kandidati dve najveće rivalske stranke – aktuelni predsednik Zoran Milanović iz Socijaldemokratske partije (SDP) i Dragan Primorac iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).
Ukoliko ga bude, drugi krug izbora biće održan 12. januara.
Ko su kandidati?
Miro Bulj, aktuelni gradonačelnik Sinja u Dalmaciji, kandidat je konzervativne desne koalicije Most poznat po desničarskim stavovima.
Za sebe kaže da je čovek iz naroda koji želi da zaštiti radnike, penzionere i siromašne, piše BBC.
U politici je od 2015. godine, kada je kao poslanik ušao u Hrvatski sabor, a kao 19-godišnjak učestvovao je u ratu posle raspada Jugoslavije 1990-ih.
Tomislav Jonjić, istoričar, nekadašnji diplomata i pisac i učesnik u ratu, nezavisni je kandidat, iako blizak nacionalističkoj desnoj partiji HSP.
Zagovara decentralizaciju, reformu političkog i izbornog sistema, ograničeno jačanje predsedničke uloge i institut referenduma.
Obećava da će se, ako bude izabran suprotstaviti „totalitarnom, jugoslovenskom i globalističkom duhu“, za koji tvrdi da vlada Hrvatskom.
Psihijatar Ivana Kekin, kandidatkinja zeleno-leve stranke Možemo, nastupa pod sloganom Predsednica nove generacije.
„Prisustvujemo krizi upravljanja institucija do te mere da ne rade u javnom interesu, što u praksi znači da nema jednakih mogućnosti za sve“, rekla je ona.
Ako vam Kekin zvuči poznato, to je zato što jeste. Ivana Kekin je supruga pevača grupe Hladno pivo Mileta Kekina.
Ona najavljuje borbu za povećanje penzija, zaštitu žena od nasilja, odbranu javnih resursa, bezbednost i jasnu spoljnu politiku zemlje.
Branka Lozo, profesorka na Grafičkom fakultetu, kandidatkinja je stranke desnice Dom i nacionalno okupljanje (DOMINO).
Ona u prvi plan stavlja sigurne granice, zaštitu porodice, nacionalnih interesa i očuvanje hrvatske kulturne baštine.
Jedna od tačaka njenog izbornog programa je proglašenje kontroverznog hrvatskog nadbiskupa Alojzija Stepinca svecem.
Zalaže se i za izgradnju spomen-doma za žrtve komunizma.
Aktuelnog predsednika Zorana Milanovića podržava njegova SDP, stranka levog centra, i nekoliko manjih partnerskih stranaka.
„Nastaviću da se suprotstavljam da jedna stranka i jedan čovek drmaju Hrvatskom i rade šta hoće“, izjavio je aludirajući na premijera Andreja Plenkovića i Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ).
Na početku kampanje je naznačio je da mu je „ovo poslednja“ politička kampanja.
„Nema više. Ovo je poslednji tango, nadam se sa stilom.“
Kandidat sa podrškom HDZ-a, najdugovečnije partije u zemlji, Dragan Primorac, pedijatar, forenzičar, genetičar i nekadašnji je ministar obrazovanja, koji obećava da će nacionalna bezbednost i jačanje vojske biti prioritet ukoliko osvoji mandat.
Primorcu ovo nije prva predsednička kandidatura. Godine 2009. je učestvovao kao nezavisni kandidat, zbog čega su ga izbacili iz HDZ-a.
Tada je govorio da je predsednik kojeg „niko ne drži u šaci, ali je ispao već posle prvog kruga“.
Hrvatsku danas, kaže, želi da napravi „boljim mestom za život, gde će biti sigurnije“.
Marija Selak Raspudić, doktorka filozofije i nekadašnja novinarka, nezavisna je kandidatkinja koja se zalaže za jačanje predsedničkih ovlašćenja, između ostalog i uvođenja veta.
Kaže da će se boriti veća ulaganja u vojsku, jačanje veza sa hrvatskom dijasporom, rešavanje spornih pitanja sa Srbijom, ali i prava Hrvata u Bosni i Hercegovini, za nju jedno od najvažnijih pitanja spoljne politike države.
Zagrepčanin Niko Tokić Kartelo je nezavisni kandidat, a politika mu je, kako kaže, hobi koji donosi konkretne promene.
Rezultati istraživanja javnog mnjenja mu nisu naklonjeni ali se, bar na tren, ovaj preduzetnik izdvojio od ostalih takmaca.
Smatra da Hrvatska treba da vodi suverenističku državnu politiku koja će joj obezbediti dostojno mesto u Evropskoj uniji i NATO-u.
Tagovi
