Prvi je najmoćniji političar Italije koji će, ako osvoji vlast i postane premijer, izmeniti Evropu. Istovremeno harizmatičan, obožavan i prokazan, Mateo Salvini je igrač od koga drhte liberali i slave ga siromašni i poniženi Italijani, oni koji u njemu vide novog mesiju koji će izazvati politički zemljotres i konačno zemlji Rimskog carstva vratiti status Čizme koja se danas prepoznaje samo na atlasu.
Drugi je jedan od najvećih jugoslovenskih i srpskih fudbalera svog doba, slavan, hrabar i istovremeno odbačen od istih kvazičistunaca koji nikada nisu razumeli njegovo poreklo, koje je odredilo njegovo prokletstvo. Obojica, i Siniša i Mateo, istovremeno su strašila, ratnici i heroji, prijatelji i saveznici koje ne povezuje nikakav interes, žestoki momci u koje se iskreno zaljubljujete ili ih iskonski mrzite, ali im se svakako divite i kada se ne slažete sa njima.
Obojica, i Siniša i Mateo, istovremeno su strašila, ratnici i heroji, prijatelji i saveznici koje ne povezuje nikakav interes, žestoki momci u koje se iskreno zaljubljujete ili ih iskonski mrzite, ali im se svakako divite i kada se ne slažete sa njima.
Naravno da su se odmah prepoznali, pronalazeći sebe u onom drugom. Siktali su Italijani na Sinišu i ranije, vređajući ga najpogrdnijim imenima, ali nisu mogli da mu poreknu talenat, borbenost i magiju koju je isijavao oko sebe, sve dok ga nije pogodila galopirajuća leukemija. Trener Bolonje tada je stekao empatije čitave Italije, ali bilo je dovoljno da samo podrži svog pajtosa Salvinija, pa da se deo italijanskog bogatog, otuđenog i licemernog establišmenta opet obruši na njega, najžešćim uvredama.
Čitavu priču Aleksandra Apostolovskog o Siniši Mihajloviću i Mateu Salviniju čitajte u novom broju Nedeljnika koji je na kioscima od 6. februara.