„Tito će biti eliminisan za tri nedelje posle januara 1953. i Hrvati će uraditi posao…“

Tito je bio ključna karika u borbi protiv staljinizma, pokazuju otvorene arhive CIA. Bitnu podršku je imao u Alenu Dalsu, legendarnom i kontroverznom direktoru CIA.

„Jedno od iritantnih iskustava za sovjetske vladare bila je demonstracija da država pod komunističkim liderom može biti nezavisna od Moskve i preživeti. Jugoslavija je kreirala opasno nasleđe. Mnogo je opasnije to za Moskvu nego da stalno ima opasnog neprijatelja. Naša politika prema Jugoslaviji je pomogla da Jugoslavija ostane slobodna od uticaja Kremlja“, otkrio je Alen Dals ulogu Jugoslavije i SAD protiv Staljina, u jednom od retkih pojavljivanja, u julu 1960. godine.

Dals je praktično napravio obaveštajnu zajednicu kakvu danas poznajemo, a optuživan je za mešanje u razne događaje širom sveta. Tako se njegovo ime spominje kao jednog od ključnih ljudi prilikom vojnog udara u Iranu 1953. godine kojim se šah Mohamed Reza Pahlavi vratio na vlast svrgnuvši demokratski izabranog premijera Mohameda Mosadika koji se protivio stranom kapitalu u iranskoj naftnoj industriji. Ta akcija CIA zvala se „Operacija Ajaks“.

Alen Dals bio je u Drugom svetskom ratu bio šef OSS-a za Evropu, zadužen, između ostalog, i za Balkan. Njegovo sedište bilo je u švajcarskom Bernu odakle je koordinirao sve obaveštajne akcije. Predsednik Hari Truman ga je, zbog špijunskih zasluga tokom rata, odlikovao 1946. godine Medaljom slobode, kao i Medaljom za zasluge. U obrazloženju odluke Medalje za zasluge, između ostalog, Truman je napisao da je Dals tokom rata efektivno izgradio obaveštajnu mrežu, zaposlivši stotine informatora i operativaca, prodiranjem u Nemačku i Jugoslaviju… Kompletno je obaveštajno pokrio Francusku, Italiju i Austriju.

Alen Dals je postao direktor CIA 26. februara 1953. godine.

Kako se vidi iz arhiva CIA, Dals je bio bitni zaštitnik, ali i saveznik Jugoslavije u Hladnom ratu.

Kada je postao direktor CIA, Dals je često bio informisan o Titu i Jugoslaviji i ta dokumenta se mogu pronaći u arhivama. Već posle nekoliko meseci tražio je informacije u vezi sa predstojećim razgovorima o ekonomskoj pomoći Jugoslaviji. Nije Dalsa kada je reč o Jugoslaviji zanimala samo ekonomska ili politička pomoć, već i pitanja koja se tiču Titove bezbednosti. Tako se u arhivama može pronaći i pismo Edgara Džej Huvera, direktora FBI-ja, iz 1953. Alenu Dalsu u kojem ga upozorava na opasnost koja preti Titu.

„Staljin je veoma bolestan i odredio je Malenkova da deluje u njegovo ime. Malenkov je najjači čovek u Sovjetskom Savezu i on kontroliše vojsku. Sovjeti će inicirati ofanzivu na Jugoslaviju i Tursku na proleće 1953. ili 1954…“, upozorio je Huver.

U istom dopisu sa oznakom „Top secret“ koji je, zapravo, skup saznanja dobijenih od doušnika koji je „ranije dostavljao pouzdane informacije“, upozorava se i na pokušaj puča u Jugoslaviji.

„Tito će biti eliminisan za tri nedelje posle januara 1953. i Hrvati će uraditi posao. 160 Hrvata se trenutno treniraju (doušnik veruje da se treninzi odvijaju blizu Beča). Sovjeti nagoveštavaju da će Dragunček ili Kukulević zameniti Tita…“, kaže se, između ostalog, u ovom dopisu.

Druge veze CIA i Jugoslavije iz vremena kada je Dals bio na čelu američkih obaveštajaca vide se iz pojedinih dokumenata, među kojima ima i novinskih tekstova o aferi koja je 1961. godine zahvatila Ameriku. Te godine je predsednik Kenedi revidirao odnose SAD i Jugoslavije zbog kontroverzne prodaje borbenih aviona Titu…

Šta nam otkrivaju arhive CIA: Kako su partizani lažnim vestima pridobili podršku Amerike i Velike Britanije, Ko je oklevetao Dražu Mihailovića, sovjetska krtica koja je ujedinila Tita i Čerčila, kako su Titovi telohranitelji pokušali da ga smaknu na Bledu, američka istina o ubistvu generala Arsa Jovanovića, kako je Sovjetski Savez spremao invaziju na Jugoslaviju, jesu li obaveštajci predvideli raspad i rat u Jugoslaviji posle Titove smrti, kako je Milošević bio spreman da ponudi sporazum Koštunici i da se tako održi na vlasti, a uoči 5. oktobra NATO je imao planove da interveniše u Crnoj Gori…

CEO DOSIJE O SRBIJI I JUGOSLAVIJI U ARHIVAMA CIA ČITAJTE U PRAZNIČNOM DVOBROJU NEDELJNIKA (NA DUPLO VEĆEM BROJU STRANA), KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 25. APRILA.

Digitalno izdanje dostupno na NOVINARNICA.NET

*Napomena: Naredni broj Nedeljnika izlazi 9. maja