Kako je smrt lekara koji je prvi upozoravao na koronavirus uzdrmala vlast Si Đinpinga

Širenje koronavirusa u Kini pored zdravstvenog predstavlja i politički izazov za kineske vlasti i predsednika Si Đinpinga koji je suočen s najsnažnijim izlivima nezadovoljstva otkad je došao na čelo zemlje, uz sve glasnije zahteve za veću slobodu govora, posebno posle smrti mladog lekara uzbunjivača, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) ocene svetskih medija.

Si je zbog širenja virusa korona mobilisao ogromnu državnu mašineriju s ciljem da pobedi bolest, ali i da dobije bitku na drugom frontu – protiv najintenzivnijih udara javnog nezadovoljstva otkad je došao na vlast 2012. godine, ocenjuje Volstrit džurnal.

Kineski lider je, kako navodi Volstrit džuranl, suočen s gnevom i frustracijom zbog reagovanje vlade na širenje bolesti, posebno emocijama posle smrti mladog lekara Lija Venlianga koji je bio kažnjen zbog ranog dizanja uzbune posle pojave virusa korona.

Mada je, ističe list, većina gneva nacije usmerena ka lokalnim vlastima u Vuhanu, mnogi su takođe svoj bes usmerili ka cenzuri i rigidnoj, centralizovanoj vlasti koju je Si pojačao poslednjih sedam godina.

Si je već bio na udaru kritika delova kineske političke i poslovne elite zbog odnosa prema ekonomskom usporavanju, trgovinskom ratu sa SAD i protestima u Hongkongu, ali je, podvlači Volstrit džurnal, epidemija virusa korona drugačija, budući da se mnogi Kinezi osećaju direktno ugroženi, što podstiče krizu koja udara u srž Sijevih pretenzija na snažno liderstvo, kao i u autoritarni sistem koji preporučuje kao model za svet.

Brzo okončanje bolesti bi ograničilo njene političke posledice, ali nastavak širenja virusa korona preti planovima Sija da vlada beskonačno i moglo bi Komunističkoj partiji doneti ozbiljan gubitak podrške javnosti, zaključuje list.

Kineski predsednik se povukao iz fokusa javnosti dok se zemlja suočava s najgorom krizom u više godina, što odražava političke rizike, ako propadnu napori za obuzdavanje virusa, ocenjuje Njujork tajms i ukazuje da bi promene koje je Si uveo otkad je došao na vlast, mogle otežati da izbegne krivicu zbog rada vlade.

Epidemija izazvana virusom korona u kojoj je do nedelje u Kini umrlo više od 800 ljudi u Kini, ne samo što je zdravstvena kriza, ona je i politička, ističe njujorški list i ocenjuje da je ona temeljni test autoritarnog sistema koji je Si napravio oko sebe u poslednjih sedam godina – kako je Si konsolidovao moć marginalizovanjem ili uklanjanjem rivala, ima malo ljudi koji bi mogli biti okrivljeni ako nešto krene naopako.

Si je postavio drugog čoveka u zemlji, premijera Li Kećianga, da predvodi grupu zvaničnika u vanrednoj situaciji, čime ga je praktično pretvorio u javno lice reakcije vlade, ukazuje list. S druge strane, predsednik Kine se na nekoliko dana povukao iz javnosti, što, prema rečima pojedinih analitičara, ukazuje na pokušaje Sija da se distancira od kampanje koja bi mogla posrnuti i izazvati bes javnosti.

Nema naznaka da se Si suočava s ozbiljnim izazovom unutar partijskog rukovodstva i ostaje da se vidi koliko bi kriza mogla da podrije njegovu političku poziciju, ali bi ga ipak mogla oslabiti na duži rok dok se priprema za verovatno treći mandat generalnog sekretara Komunističke partije 2022.

Ako Si iz ove krize izađe politički nesiguran, posledice su nepredvidive, ocenjuje Njujork tajms, dodajući da bi mogao biti otvoreniji za kompromis s partijskom elitom, ali bi takođe mogao pojačati metode kojim je postao najmoćniji kineski lider u poslednjim generacijama.

Smrt uzbunjivača, lekara Li Venlianga koji je ukoren zbog upozorenja na novi virus podstakla je retke pozive na političku reformu i slobodu govora u Kini, ukazuje agencija Frans pres, ali su i ti apeli naišli na cenzuru na kineskim mrežama.

Li je umro u petak, više od mesec dana pošto je u Vuhanu prvi put digao uzbunu zbog virusa koji liči na SARS. On je bio među osam lekara koje je kaznila policija Vuhana zbog „širenja glasina“.

Međutim, pošto je njegova smrt pogodila javnost, više akademika je javno tražilo veće slobode u Kini i najmanje dva otvorena pisma sa zahtevom za slobodu govora kružila su na mreži Vajbo, kineskoj verziji Tvitera.

Ta pisma predstavljaju retke pozive na političke reforme u Kini gde se disidenti često zatvaraju, a kritike vlade brzo ućutkuju, ocenjuje AFP i ukazuje da su spominjanja ta dva pisma do nedelje uklonjena s Vajboa.

Smrt Li Venlianga je izazvala snažne emocije širom Kine, piše u Gardijanu autorka Verna Ju iz Hongkonga, ukazujući da su društveni mediji preplavljeni postovima žalosti zbog smrti lekara koji je pokušao da podigne uzbunu zbog korona virusa ali je umesto toga odveden u policijsku stanicu zbog „širenja lažnih glasina“ i „remećenja javnog reda“.

Žalost je brzo prerasla u gnevne zahteve za slobodom govora, ali je tema „želimo slobodu govora“ s linkovima na popularnu pesmu s protesta u Hongkongu, što je privuklo milione pregleda, policija brzo cenzurisala, navodi Ju i ističe da je kineskim vlastima potpuno jasno da bi gnev i sirove emocije mogle da proključaju i da se preliju na ulice.

Da je Li živeo u društvu gde građani mogu slobodno govoriti bez straha i da je obraćena pažnja na njegova upozorenja, virus je mogao biti obuzdan, ističe se u tekstu i ocenjuje da mada deluje da ljudska prava u Kini imaju malo veze s ostatkom sveta, sadašnja katastrofa pokazuje šta se dešava kada Kina krši slobodu svojih građana.

(Beta)