Dok je gledao kako mašina za hartiju pišti, makar je tako mislio, poslednji put, Rik Strip osetio je knedlu u grlu.
Bio je 21. septembar 2017. godine, a fabrika za proizvodnju papira u kojoj su radili Strik, njegov otac, pa i njegov deda, gasila se posle 128 godina. Potražnja za sjajnim belim papirom za brošure koji se ovde proizvodio bila je sve manja pošto je reklamiranje prešlo na internet.
Selo Kombajnd Loks u Viskonsinu pripremilo se za gubitak svog najvećeg poslodavca. Strik, koji je tada imao 58 godina, prvi put otkad je završio srednju školu bio je primoran da traži novi posao.
A onda se desilo nešto neočekivano: kompanija Amazon i Kina, dve sile koje se često krive za propast američke industrije proizvodnje, pomogle su Striku da povrati svoj stari posao.
„Niko se više ne iznenađuje kada se zatvori fabrika hartije“, kaže Kajl Pucstak, predsednik Midvest pejper grupe, koja je kupila fabriku u Kombajnd Loksu nakon što je zatvorena. „Ljudi se šokiraju kada se neka ponovo otvori.“
Razlog iz kojeg se fabrike hartije oživljavaju ima veze za milionima paketa koje Amazon i drugi onlajn prodavci šalju širom sveta. Tokom poslednjih pet godina, e-trgovina je pokrenula potražnju za milijardama kvadratnih metara kartona. A sada ova industrija koja se u digitalno doba borila za opstanak ima jedinstvenu priliku za razvoj.
Otkada je ponovo otvorena, fabrika u Kombajnd Loksu više ne proizvodi beli papir, već smeđi. Ponovo je zaposlena polovina nekadašnjih 600 radnika koji su otpušteni kada je fabrika prvobitno zatvorena.
Glatki smeđi papir šalje se proizvođačima kartona, koji zatim karton šalju Amazonu.
„Smeđi papir je budućnost“, kaže Strik koji ponovo radi kao supervizor u fabrici.
Najveći deo iskorišćenog kartona koji se troši u SAD šalje se u Kinu, gde se od njega reciklažom proizvode nove kutije. Kina je, međutim, u januaru 2018. godine prestala da uvozi iskorišćeni karton pošto je on bio izmešan sa toliko smeća i zagađene hrane da je izazivao ozbiljne posledice po životnu sredinu.
Izmene u zakonskoj regulativi primorale su brojne zajednice širom SAD da spaljuju ili bacaju materijal koji su ranije reciklirale. Ali za američke kompanije koje proizvode papir, nova pravila u Kini bila su sjajna stvar: fabrike su sada uspevale da otkupe sirovine po 70 odsto nižoj ceni nego samo godinu dana ranije.
Istorija proizvodnje papira u Viskonsinu datira još iz vremena neposredno nakon građanskog rata kada su ove fabrike počele da se nižu niz reku Foks.
U Viskonsinu je 2000. godine 49.600 ljudi bilo zaposleno u proizvodnji papira, a taj broj do 2017. godine pao je na oko 30.000.
Fabrici u Kombajnd Loksu kao da je bilo suđeno da se zatvori. U jesen 2017. godine trebalo je da ode u stečaj, a meštani su doneli uredbu kako bi sprečili nove vlasnike da napuste posed i za sobom ostave haos. Sindikat koji je predstavljao proizvođače papira takođe je podneo peticiju za nastavak rada fabrike.
Novi vlasnik fabrike, Midvest pejper grupa, složio se da fabrika treba da nastavi sa radom. Fabrike hartije širom zemlje prelazile su sa proizvodnje belog papira na smeđi, te je i Midvest grupa učinila isto.
Novi vlasnik ubedio je sindikat da pristane na nove uslove rada. Plate su ostale iste – sa prosečnom satnicom od oko 25,50 dolara – ali kompanija je odbila da plaća doprinose, a radnici su takođe dobili zaduženja koja su ranije obavljale njihove kolege.
„Svi sada rade nekoliko poslova“, kaže Džon Korigal, šef za pravne poslove i zaštitu životne sredine u fabrici.
Prema novom poslovnom planu, fabrika više nije bila samo proizvođač papira, već i ustanova za reciklažu.
Plan da se proizvodi smeđi papir imao je smisla, ali su se mnogi pitali da li je to izvodljivo budući da se u ovoj fabrici decenijama proizvodio beli papir. Vlakna su, recimo, deblja, što dodatno opterećuje mašine.
„Smeđi papir je druga sorta“, kaže Džeri Molman, radnik u fabrici.
Radnici su se 11. decembra 2017. godine okupili na sastanku. Ben Ferveder, šef proizvodnje, nabrojao je sve fabrike u Viskonsinu koje su zatvorene. „Većina fabrika ne dobije drugu priliku“, rekao je radnicima. Čitav dan posle sastanka proveli su u pripremi mašina za rad.
Narednog jutra, radnici su nervozno posmatrali kako se smeđa smesa slivala u mašinu za papir.
Kasnije tog dana, uzorak prve ture smeđeg papira odnesen je u obližnju laboratoriju. Od tog papira napravljeno je nekoliko kartonskih kutija, a one su zatim podvrgnute testu izdržljivosti.
Bilo je oko pet po podne kada su u fabriku stigli rezultati. „Papir je dobar“, obavestila ih je laboratorija.
Fabrika je ponovo pravila papir.
© 2019 The New York Times
Tagovi
