Ukoliko pijete lekove najbolje je da to činite sa čašom vode sa slavine i to na prazan želudac, pišu „Večernje novosti“. Prema rečima kliničkog farmakologa profesora Slobodana Jankovića iz Kliničko-bolničkog centra u Kragujevcu svaka druga tečnost, kao i hrana, mogu da naruše dotok leka u krv, i time umanje ili izmene njegovo dejstvo.
„Kada se bilo koji lek proguta, počev od želuca pa nadalje na njegovu apsorpciju utiče sadržaj organa za varenje, kao i trenutak kada je lek uzet u odnosu na uzimanje hrane ili tečnosti“, kaže profesor Janković. „Dakle, principijelno je najbolje lek piti sa običnom vodom, i to onom iz česme, jer brojne flaširane vode sadrže minerale koji se vezuju za lekove.“
Prema rečima našeg sagovornika, među mineralima najveći problem stvara kalcijum, pa lek nikako ne bi trebalo piti sa jogurtom, i uopšte sa bilo kojim drugim mlečnim proizvodom.
„Mnogi lekovi, među kojima i pojedini antibiotici, vezuju se za kalcijum ili magnezijum i stvaraju nerastvorljiva jedinjenja, koja ne mogu da se apsorbuju u krvotok i time lek slabije ili uopšte ne deluje.“
Da bi dejstvo leka bilo dobro i efikasno, kao i u propisanoj dozi, važno je da se medikamenti piju na prazan želudac.
„Kada se lek uzme na prazan želudac, dakle pre jela, uz čašu vode, on će kratko proboraviti u želucu i brzo dospeti u tanko crevo, obično već posle 15 do 30 minuta. Ako pak lek uzmemo za vreme ili posle jela, on će u tanko crevo dospeti u celini tek posle dva do tri sata, kada se i hrana iz želuca premesti u tanko crevo. Drugo, ako u hrani ima dosta minerala, lek se može vezati za njih i opet će njegov prelazak u krvotok iz tankog creva biti smanjen.“
Samo u slučaju stomačnih tegoba lek bi trebalo piti posle obroka.
„U lekove koji stvaraju probleme ako se piju na prazan stomak svrstavaju se preparati gvožđa, zatim antibiotici tetraciklini, ‘aspirin’, lekovi za bolove poput ‘ibuprofena’, ‘diklofenaka’, ‘metamizola’ i drugih, i kortikosteroidi“, kaže profesor Janković.
Tagovi
