Francuska Vlada i Pariz su ozbiljno shvatili zadatak u sukobu sa nepozvanim i, golim okom, nevidiljivim gostom. U četvrtak su pokrenuli kampanjn i uveli telefon za hitne slučajeve preko kojeg će građani Pariza moći da se informišu kako da se efikasno izbore sa najezdom grinja, piše Gardijan.
Štaviše, vlada je napravila i veb stranicu posvećenu aktuelnom problemu, sa savetima kako da se spreči i leči evenutalna zaraza od malih parazita. Ove štetočine se tokom dana kriju „ušuškani“ u posteljini i udobnim krevetima, da bi noću napadali svoje neprijatelje – ljude. Posledice su crvenilo i svrab po celom telu. Ipak, grinje ne prenose druge bolesti.
Neko će ipak profitirati od invazije malih buba. Prodaja dušeka, jorgana, jastuka i generalno svega što za grinje predstavlja topli dom enormno je skočila.
Čini se da je borba protiv grinja postala jedna od bitnijih tema i u kampanji za gradonačelnika Pariza 2020. Štampaju se bedževi sa porukama borbe protiv parazita, a bivši portparol francuske vlade i sada već, bivši Makronov kandidat Bendžamin Grivo je imao i detaljan plan suzbijanja najezde grinja u Parizu u svom programu.
Njegova plan je podrazumevao specijalizovane „brigade“ usmerene na borbu protiv ovih malih štetočina, ali i pacova, te bubašvaba. U međevremenu, Grivo se povukao iz trke za gradonačelnika Pariza zbog eksplicitnog video snimka čiji je bio akter i koji je isplivao u javnost tokom prethodne nedelje. Do sada, nije objavljen nova strategija napada na male štetočine. Makron je ostao bez kandidata, a parižani sa gomilom buba.
Ovo nije prvi put da se građani Pariza susreću sa grinjama. Iako je tokom 2018. više od 400 hiljada rezidencija u Parizu prošlo proces deratizacije, dve godine kasnije stanovnici „grada svetlosti“ su ponovo u očaju. Kako piše Gardijan, istraživanja iz 2016. su pokazala da su ovi paraziti iz porodice zglavkara postali otporni na pesticide. Sledeća studija iz 2017. je pokazala da su ih privukli ljudski mirisi i stara odeća, dušeci i posteljina.
Problem grinja nemaju samo građani francuske prestonice. Ovi mikro-predatori nastanjuju oblasti sa umerenom klimom u Evropi i Severnoj Americi. Nakon Drugog svetskog rata, grinje su gotovo istrbljene zbog jakog insekticida DDT (dihlor-difenil-trihloretan). Međutim, kako je DDT ubrzo zabranjen, grinje su „oživele“. To su prvi osetili stanovnici Njujorka tokom devedesetih. U početku su uglavnom „napadali“ starije zgrade i stanove, ali su vremenom odlazili i u kvartove sa bogatijim stanovima, kućama i hotelima. Zanimljivo, 2010. je i prodavnica ženskog donjeg veša „Victoria’s Secret“ osetila razmere katastrofe boravka grinja u rafovima sa donjim vešom.
Gardijan navodi kako borba sa ovim štetočinama godišnje košta nekoliko milijardi dolara preduzeća i domove.
Tagovi
