Kada Epl kaže da će koronavirus uticati na pad njihove proizvodnje, tj. prihoda jer će „isporuka ajfona u svetu biti privremeno ograničena“, a MMF da bi epidemija mogla doneti pad privrednog rasta celog sveta ove godine, onda je jasno koliko je opasan Covid-19 i da ga ne treba meriti samo brojem umrlih i zaraženih.

Naravno, MMF se ogradio da je reč o scenariju, a ne o realnoj proceni uticaja epidemije, ali da se to već odrazilo na pad u turizmu, saobraćaju i trgovini. Pogotovo što se ne zna da li će se on dalje širiti, pošto se ljudi vraćaju u Kinu s dugih odmora. Sve će, kako je rekla direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva, zavisiti od reakcije Kine i toga koliko će brzo obuzdati epidemiju. Ako se zna da je zasada najefikasniji način bila izolacija celih gradova i miliona ljudi i da se ljudi sada boje svega kineskog…

Francuski ministar zdravlja Olivije Veran je čak naglasio da novi koronavirus vrlo lako može da preraste u pandemiju. Do sada, ukupno je umrlo nešto manje od 2.000 ljudi (od preko 73.000 zaraženih, a samo pet smrtnih slučajeva bilo je van Kine.

Nekako istovremeno se pojavila najobimnija studija o obrascu ponašanja virusa koja tvrdi da je epidemija dostigla vrhunac negde oko 23. do 26. januara i da je počela da opada 11. februara. Problem je samo što je studija okončana s tim datumom, a samo dva dana kasnije je Kina proširila definiciju obolelih od koronavirusa i uključila „kliničke dijagnostikovane slučajeve“, koji su se ranije vodili odvojeno od „potvrđenih slučajeva“. A onda su i italijanski gradovi, njih desetak, stavljeni pod neku vrstu karantina.
Virus je do sada bio najpogubniji za starije iznad 80 godina i muškarce, a posebno je ugroženo i medicinsko osoblje (preminuo je čak i direktor bolnice u Vuhanu). Izveštaj pokazuje da je stopa smrtnosti u provinciji 2,9 odsto, u poređenju s 0,4 odsto u ostatku Kine. Ova otkrića pokazuju da je ukupna smrtnost od Covid-19 virusa 2,3 odsto na globalnom nivou. Najveći broj umrlih i zaraženih je upravo u provinciji Hubej, odnosno u gradu Vuhanu. Studija je potvrdila prethodne simptome virusa i obrasce prenosa infekcije. Otkriveno je da je oko 80,9 odsto inficiranih imalo blag oblik bolesti, 13,8 težak, a 4,7 kritičan. Broj smrtnih slučajeva među zaraženima ostao je relativno nizak, ali uvećava se kod onih u starosnoj grupi iznad 80 godina. Kada je reč o polu, muškarci češće umiru od ovog koronavirusa (2,8 odsto) u odnosu na žene (1,7 odsto). Studija takođe identifikuje koje grupe hronično bolesnih su pod većim rizikom. To su oni oboleli od kardiovaskularnih bolesti na prvom mestu, zatim dijabetičari, onda oni s hroničnim respiratornim bolestima i s hipertenzijom.

Studija sugeriše i da bi sve ove brojke mogle uskoro da se promene i da treba sačekati povratak svih s odmora, pa i povratak na radna mesta. Svakako, najefikasnije do sada bile su mere „izolacije celih gradova, objavljivanje ključnih informacija (npr. promovisanje pranja ruku, nošenja maski i odlazak kod doktora)“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.