Privodi se kraju ukrupnjavanje banaka u Srbiji, najavljivano još od kraja svetske ekonomske krize.
Uz proces ukrupnjavanja ide i proces otrežnjavanja od iluzija naše važnosti za globalni bankarski sistem.
Dve velike akvizicije obeležile su taj proces – mađarska OTP banka u okviru svoje strategije regionalnog širenja kupila je prošle jeseni srpsku filijalu francuske Sosijete ženeral (nešto ranije i Vojvođansku banku), a pre neki dan slovenačka Nova ljubljanska banka kupila je Komercijalnu banku u kojoj je država Srbija imala većinsko vlasništvo.
Ta poslednja transakcija glogov je kolac u srce srpske bankarske (i sveopšte ekonomske) mitomanije.
Besmislena polemika sakrila je mnogo značajniju poruku koju ta prodaja nosi – srpski bankarski sektor nema kapacitet za velike svetske banke. Najviše što može da dobaci jesu regionalni igrači, poput OTP i NLB
Prodaja Komercijalne banke definitivno je otreznila i spustila na zemlju preovlađujuće javno mišljenje. Ko je očekivao Dojče banku ili Siti grupu – grdno se preračunao. Nova ljubljanska banka prava je mera za Komercijalnu banku. Ali i za srpsko bankarsko tržište. Ako su posle demokratskih promena 2000. godine i postojale ambicije da će doći HSBC, Vels Fargo ili Santander, sad su sve iluzije raspršene i baloni izduvani. Ti svetski bankarski džinovi ne vide Srbiju, a Srbija nema format i kapacitet za njih. Prava mera za Srbiju su OTP i NLB, regionalni (i ozbiljni) igrači…
CEO TEKST ANALIZE MIŠE BRKIĆA ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 5. MARTA
Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Tagovi
