Aplauz koji se u večernjim satima ori s prozora u znak zahvalnosti lekarima i zdravstvenim radnicima najmanje je što možemo učiniti za njih, koji na prvoj liniji fronta u borbi protiv pandemije za dobrobit drugih bespoštedno izlažu sopstvene živote. Tako Večernji list započinje priču o doktorki koju ni lična tragedija nije omela u njenoj misiji – da pomaže ljudima.
Doktorka Franka Jelavić-Kojić doživela je nesreću tokom zemljotresa u Zagrebu – za desetak sekundi potresa ostala je bez doma koji se urušio.
„Ovaj udarac je za mene prestrašan. Nisam ga očekivala jer sin ima bolesno dete i svi smo bili orijentisani na tu bitku“, otpočela je svoju ispovest doktorka, pa se prisetila kobnog jutra i buđenja deset minuta prie potresa. „Krenula sam da stavim kafu kad je grunulo. Povikala sam: „Marko, Marko“, dozivajući svog najmlađeg sina koji živi sa mnom. U sekundi smo zagrljeni stajali pod štokom, a čulo se urušavanje, ti nemilosrdni zvukovi, urnebes od prašine. Sinu je pozlilo, vikala sam: „Nemoj mi pasti u nesvest, stavi noge gore“ i na brzinu mu složila multivitamin u čaši, srećom je pogledao prije nego što je popio i rekao: „Mama, ti si meni dala prašnjavu vodu“. Bilo je toliko prašine da se u tih pet koraka od sudopera do sina uprljala voda“, priča dr Jelavić-Kojić koja je u očaju promatrala kako se ruši tavan, krov stana, zidovi i prozori sa svih strana.
Već sutradan je bila na radnom mjestu u bolnici Sveti Duh, gde obavlja dužnost v.d. direktorke Odeljenja za opštu i mobilnu radiologiju. Radi u smenama od 24 sata.
Zagreb je posle jakog zemljotresa potresno još nekoliko slabijeg intenziteta.
Inače, u Hrvatskoj ima nešto manje od 400 zabeleženih slučaja koronavirusa i upravo to je bilo u centru pažnje čitave zemlje dok se nije dogodio potres.
Tagovi
