Svakog dana stižu novi podaci o naučnim laboratorijama koje ubrazno rade na vakcini protiv korona virusa, i dok su u Kini i SAD počela prva testiranja na dobrovoljcima, rešenje traže i Nemci, Rusi, Izraelci, Kanađani. Statistike broja obolelih ih dodatno požuruju – do danas je potvrđeno više od 416.700 slučajeva zaraženih u svetu, a umrlo je više od 18.500 hiljada ljud, piše N1.
Svet se uključuje u takozvano „solidarno ispitivanje“ za potencijalnu terapiju protiv koronavirusa – koje je pokrenula SZO, a do sada 10 zemalja potvrdilo učešće u testiranju četiri već postojeća leka. Među njima je i „remdesivir“, eksperimentalni lek razvijen tokom epidemije ebole u koji svetska javnost danas polaže najviše nade.
Prvo izlečenje remdesivirom proglasili su Italijani, pošto je pacijent (79) zaražen virusom COVID-19, tretiran ovim lekom i dva puta nakon toga pokazao negativan rezultat na koronu.
Istovremeno, kineski zvaničnici tvrde da se japanski lek “favipiravir” poznat i kao Avigan, pokazao efikasnim u suzbijanju korone. Ovaj lek protiv gripa proizvela je Tojama Hemikal, podružnica kompanije Fujifilm koja je, osim po fotoaparatima, sada poznata i u farmakologiji.
Zdravstveni i farmakološki eksperti su, međutim, trenutno skeptični po pitanju ponašanja bilo kojih od navedenih medikamenata kada bi se našli u širokoj upotrebi.
„Moramo da budemo sigurni da je vakcina apsolutno bezbedna. Trebaće nam bar godinu dana. Naći ćemo vakcinu, ali moramo da izađemo i uradimo šta je neophodno“, rekao je izvršni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Majk Rajan.
Kao potencijalna, postojeća rešenja poslednjih dana pominjali su se i lekovi protiv malarije.
Kada će se lek pojaviti u široj upotrebi?
Svi pomenuti lekovi zapravo su razvijani za lečenje drugih bolesti, a trenutno je čak 39 projekata prijavljeno da radi na pronalasku vakcine protiv koronavirusa. Iako konkretnog rešenja još nema, u Kini i SAD su već počela klinička ispitivanja na dobrovoljcima, dok Rusi testiraju prototipe potencijalnih vakcina na životinjama. Do vakcine za široku upotrebu, međutim, biće potrebno minimum 12 do 18 meseci.
To je potvrdio Zigfrid Trom iz Saveza istraživačkih farmaceutskih kompanija u Nemačkoj, koji kaže i da trenutno mnoge firme i naučne organizacije širom sveta žele da razviju vakcinu protiv korone.
“To je dobro, jer što više firmi se angažuje, tim su veće šanse da se vakcina brzo proizvede“, kaže on.
Kanadska kompanija Medicago, u kojoj vlasnički udeo od 30 odsto ima Filip Moris koji, atipično za duvansku kompaniju već više od deceniju intenzivno investira u nauku i tehnološki razvoj, među prvima je ponudila rešenje za tretman koronavirusa.
Ova biotehnološka kompanija je brzo došla do rešenja zato što kao bioreaktor za vakcinu koristi biljku duvana umesto kokošijih jaja, koja se uglavnom koriste prilikom tradicionalnog izvođenja leka.
Projekat Medicaga je takođe među nekoliko kandidata kojima će biti raspodeljeno 192 miliona dolara sredstava za istraživanje, u okviru Strateškog inovacionog fonda COVID-19 u Kanadi.
Nemačka farmaceutska kompanija CureVac, iza koje stoji Ditmar Hop, nemački milijarder i vlasnik fudbalskog kluba Hofenhajm, svoju vakcinu očekuje na jesen.
Vakcina za “ceo svet”
Stručnjaci navode da usled pandemije i trke među farmaceutskim kompanijama, razvoj vakcine neće trajati više godina, kao što je obično slučaj. I naglašavaju da lek ne sme biti dostupan samo privilegovanim pojedincima ili državama. Zato su spekulacije o Trampovom potencijalnom otkupu vakcine naišle na veliku
osudu globalne javnosti, a čelnik CureVac-a, kome je navodno ponuđen novac, izjavio je da će, ukoliko im bude pošlo za rukom da je razviju, vakcina biti dostupna celom svetu.