Dr Brus Ajlvard ima oko trideset godina iskustva u borbi s polio, ebolom i drugim bolestima a sada se skoncentrisao na pokušaje zaustavljanja širenja Covid-19. Viši savetnik direktora Svetske zdravstvene organizacije, Ajlvard je jedan od najvećih svetskih stručnjaka zaduženih za borbu protiv pandemije koronavirusa.
Doktor koji je u februaru vodio zajedničku misiju SZO u Kini, radi proučavanja koronavirusa i pronalaska odgovora zdravstvenog sistema na taj patogen, iz prve ruke je video mere koje je Peking preduzeo u borbi protiv virusa. Sada deli s drugima ono što je naučio radeći s vladama i komunicirajući s timovima SZO, odgovornih za borbu protiv virusa u epicentrima širom sveta. U telekonferencijskom intervjuu za magazin Time iz svoje kancelarije u Ženevi, Ajvalrd je objasnio šta on misli da treba da se uradi u suzbijanju pandelime i šta to znači za budućnost.
Da li očekujete da će Covid-19 nastaviti da se širi i dalje?
Možemo da imamo mali uvid u budućnost gledajući mesta u kojima se zaraza nedavno proširila, kao i mesta u kojima nema zaraze, ali i ona u kojima je sve počelo. Ako se vratite unazad i pogledate Kinu, oni su identifikovali virus početkom januara, imali su sveobuhvatan odgovor na to, sve su uložili u to, a sredinom marta procenjuju da će možda na samom kraju marta izaći iz svega, dakle puna tri meseca.
Kada pogledate svet, Evropu, Severnu Ameriku i Bliski Istok, vidite da smo zaista u periodu eksponencijalnog rasta, još uvek vidimo da virus napreduje veoma, veoma brzo, čak i u teško pogođenim mestima, kao na primer u Italiji. Ove zemlje još uvek imaju mesece izazova ispred sebe. Kada pogledate druge delove sveta, na primer Afriku, i delove Indijskog potkontinenta, možete da vidite da to tek počinje. Iako imaju mali broj slučajeva, ako pogledate pažljivo tu krivu, to je takoreći u fazi eksponencijalnog rasta.
Šta mislite, kako će da izgleda pandemija Covid-19 za šest meseci od sada?
Mislim da ćemo izaći iz ovoga – i dalje zaraženi, u velikim delovima sveta – ali da ćemo izaći iz najgoreg talasa u većem delu planete. Ali problem je što ćemo se izaći baš tokom sezone gripa. A jedno od velikih pitanja je da li će ponovo doći do skoka u tom periodu.
Gledajući dalje u budućnost, šta očekujete? Da li će Covid-19 ikada nestati?
Izgleda da ćemo imati značajan talas bolesti praktično na celoj planeti, osim ako se nešto potpuno drugačije ne dogodi na južnoj hemisferi. A pitanje je: Šta će se dogoditi? Da li će potpuno nestati? Hoćemo li ući u period cikličnih talasa? Ili ćemo završiti s endemičnom bolešću niskog nivoa s kojom moramo da se suočimo? Većina ljudi veruje da je onaj prvi scenario u kojem bi ovo moglo potpuno da nestane vrlo malo realan, on se previše lako prenosi u populaciji, pa je verovatnije da će biti talasa ili bolesti na niskom nivou.
Mnogo toga će zavisiti od toga šta mi kao države i društva radimo. Ako testiramo svaki pojedinačni slučaj, brzo izolujemo obolelog, trebalo bi da možete da smanjite broj novih slučajeva. Ako se jednostavno oslonite na velike mere zatvaranja, bez otkrivanja svakog slučaja, onda bi svaki put kada biste ukinuli mere, imali nove talase bolesti. Tako da, ta budućnost, iskreno, može da bude određena time kako mi reagujemo na virus, koliko i sam virus.
Da li je za Evropu i Sjedinjene Države velika epidemija bila neizbežna ili je mogla da bude zaustavljena?
Ne volim da koristim reč „protraćili“, to je jaka reč. Ali, verovatno nismo dobro iskoristili to vreme. Sada onošto smo uradili je da smo ponovo dobili na vremenu uvođenjem ovih mera potpunih zatvaranja. Sve što se radi jeste da se kupuje vreme, ali zapravo ne i da se zaustavi virus, oni ga suzbijaju, usporavaju. Ono što sada želite da uradite jeste da dobro iskoristite to vreme, da se uvede testiranje, da se postave sistemi, tako da možete da upravljate slučajevima na pojedinačnom nivou, što će biti ključno u zaustavljanju ovog problema.
Veliko pitanje sada je: Da li će zemlje dobro iskoristiti ovo vreme tokom perioda zatvaranja? Jer ako ste zatvorili naša društva, ekonomiju i nadate se najboljem… Ovo je gerilsko ratovanje protiv virusa, virus će vas naterati da se sklonite i samo gledate, a on tiho cirkulisati u domaćinstvima, i kada ih ponovo sve pustite, tada će puf, sve da se ponovi, osim ako niste spremni za to.
Koliko dugo mislite da će ova epidemija uticati na svakodnevni životu u Sjedinjenim Državama i u Zapadnoj Evropi? Koliko dugo mislite da će biti potrebno da se život vrati u normalu?
Morate da ga uporede sa nekoliko primera, da se vratimo na primere kao što je Kina, da pogledamo Južnu Koreju, Singapur. Ove zemlje su u vrlo ranim fazama sve bacile na suočavanje s tim, verovatno solidna dva meseca su pred njima, ako ne i malo duže, tri meseca.
Većina zemalja na zapadu se bori s tim da li može zaista da testira sve slučajeve i da li može da zaista izoluje sve potvrđene slučajeve. Oni se bore s tim. Dakle, oni pristupaju malo drugačije od Kine i postavlja se veliko pitanje: Da li će taj pristup uspeti i ograničiti sve na nekoliko meseci, ili će se razvući toliko dugo više nego što što bilo ko to želi?
Mislite li da su SAD izgubile važno vreme zbog problema s testiranjem?
Mislim da možda svaka zemlja nije optimalno iskoristila vreme koje je imala, i to iz različitih razloga. Neki ljudi su nastavili da misle da je to samo grip, a neki možda nisu imali mogućnost da testiraju ljude.
Postoji li razlog za brigu zbog drugog talasa zaraze u Kini?
Apsolutno, i Kina je zabrinuta. Dok smo putovali Kinom, jedna od najupečatljiviji stvari na koje sam naišao posebno različita od Zapada, dok sam razgovarao s guvernerima, gradonačelnicima, njihov broj je opadao, i negde se svodio na jednocifrene brojeve, a ja sam ih pitao: „Dobro, pa šta sada radite?“. Rekli su: „Pravimo krevete, kupujemo ventilatore, pripremamo se.“ Rekli su da ne očekuju da će virus nestati, ali da očekuju da će moći da upravljaju svojim društvima, da vode ekonomiju i upravljaju zdravstvenim sistemom. „Ne možemo ponovo da završimo u ovoj situaciji.“
Da li ste videli primere poličkih poteza koji prevazilaze potrebe javnog zdravlja ili pak nedovoljno dobre reakcije?
U nekim zemljama su se javili problemi jer nisu imali konsenzus o težini ove zaraze i nisu imali konsenzus oko toga koliko se lako prenosi. Morate da imate konsenzus da biste mogli da se bavite nečim ozbiljnim i opasnim za vaše društvo i za pojedince. U suprotnom, samo ne možete da dobijete javnu podršku koja je od suštinskog značaja za prihvatanje mera i njihovo sprovođenje.
Zašto je stopa smrtnosti u Italiji tako visoka?
To je kombinacija faktora. Ako pogledate Italiju i starosnu dob, to je druga najstarija zemlja na svetu posle Japana, ljudi to zaboravljaju. Imate stariju populaciju pod broj jedan, oni imaju mnogo teže bolesti i veća je verovatnoća da će umreti.
Postoje izveštaji o tome da potpuno zdravi ljudi umiru od koronavirusa. Šta su vaši timovi uočili, koga virus ubija?
Jedna od stvari koja me užasava sada, dok se širi po zapadu, da pstoji osećaj da milenijalci nisu ranjiva kategorija. Deset procenata ljudi koji su na intenzivnoj nezi, jesu u svojim dvadesetim, tridesetim i četrdesetim godinama. To su zdravi, mladi ljudi bez komorbiteta, bez drugih bolesti. Mi ne razumemo zbog čega neki mladi zdravi ljudi razviju ozbiljnu bolest i čak umiru, a drugi ne. Nemamo jasne prediktore.
Šta bi trebalo da bude prvi prioritet zemlje po ograničavanju kretanja?
Testiranja, testiranja, testiranja, testiranja, testiranja. Testirajte sumnive, zatim izolujte pozitivne slučajeve.
Tagovi
