Šta smo protekle nedelje saznali o koronavirusu: Virus je prilično stabilan, utiče na čulo mirisa, i da li će testovi na antitela biti važni u narednoj fazi borbe s Covid-19

Ispitivanje antitela je na horizontu

Jeftini, pouzdani testovi na antitela koji otkrivaju da li je neko ranije imao Covid-19 biće, kako se smatra, ključni u sledećoj fazi pandemije. Skrining na nivou populacije jedne zemlje može da odredi opšti nivo imuniteta i da omogući ljudima da se postepeno vrate na posao. Različiti timovi širom sveta već koriste laboratorijski test na antitela, ali to je izazovno kada je reč o većoj upotrebi, delom i zbog toga što testovi moraju da se obave u nekoliko nedelja nakon infekcije. Paralelno, kompanije rade na kućnim testovima koji funkcionišu po principu testova na trudnoću. Ove nedelje, vlada Velike Britanije navela je da bi ti testovi morali da budu dovoljno pouzdani, najavljujući kupovinu 3,5 miliona testova s ciljem da ih prvo stavi na raspolaganje zdravstvenim radnicima, a potom i javnosti, piše Gardijan.

Jedan od prototipa je proveravan u Oksfordu ove nedelje i sve će dalje zavisiti od mogućnosti testova. „Jedina stvar gora od ne testiranja je loš test“, kaže Kris Vajti, vodeći medicinski stručnjak u Engleskoj. U Španiji je vlada bila primorana da iz upotrebe povuće 9.000 kineskih testova na koronavirus nakon što se pokazalo da imaju tačnost otkrivanja virusa od svega 30 odsto.

Covid-19 može da utiče na čulo mirisa i ukusa

Već nedeljama kruže izveštaje o Covid-19 da može da izazove gubljenje čula mirisa. Ove nedelje, to je potvrdilo Britansko udruženje otorinolaringologa, koji kažu da bi takozvana anosmija mogla da bude vrlo koristan simptom za otkrivanje virusa, na osnovu izveštaja iz Južne Koreje, Kine i Italije, i većeg od uobičajenih brojeva zabeleženih u UK. Svetska zdravstvena organizacija takođe je navela da razmatraju moguću vezu.

„Obratili smo se velikom broju zemalja i proučavamo slučajeve o kojima je već izveštavano o takvim slučajevima, da bismo videli da li je to zajednička karakteristika“, kaže Marija van Kerkova, šef odeljenja za bolesti i zaraze. „Na to još nemamo odgovor.“

Dobra vest je da čak i ako koronavirus uništi neke od ćelija čula mirisa, sluznica nosa sadrži matićne ćelije koje su sposobne da naprave zamenu. „Kolege u Italiji izveštavaju o ohrabrujućim stopama oporavka čula, s velikim brojem pacijenata koji prijavljuju povratak čula mirisa u roku od sedam do 14 dana“, navode u Britanskoj asocijaciji. „Ovo je izgleda iskustvo i pacijenata u UK.“

Čini se da je virus vrlo stabilan

Koronavirusi, uopšte, nemaju tendenciju da brzo mutiraju i ove nedelje naučnici su pronašli dodatno uverenje da to važi i za Covid-19. Tim sa Univerziteta Džons Hopkins analizirao je 1.000 uzoraka i prema Vašington postu, pronađeno je samo četiri od 10 genetskih razlika među sojevima koji kruže u SAD i originalnog virusa koji je izolovan kod pacijenata u Vuhanu. Italijanska analiza, takođe ove nedelje, došla je do sličnih zaključaka. Ovo sugeriše da, ako se nađe delotvorna vakcina, trebalo bi da pruža zaštitu na neko vreme. Međutim, i dalje je otvoreno pitanje koliko je odgovor čovekovog imunskog sistema na Covid-19 stabilan, i da li će ljudi koji su jednom zaraženi biti zaštićeni od ponovne infekcije daleko u budućnosti.

Izlazna strategija

Nada da će se život brzo vratiti u normalu odbačena je nedavno zbog modela koji sugerišu da mere izolacije moraju da ostanu na snazi nekoliko meseci kako bi imale efekta. Rad objavljen u Lansetu sugeriše da bi, da je kontrola u Vuhanu popustila početkom marta, kada se broj novozaraženih dramatično smanjio, grad imao novu epidemiju u junu. Kina je procenila da treba da zadrži izolaciju do početka aprila, kako bi smanjila prosečni broj novih infekcija do kraja 2020. godine za 24 odsto.

Izgleda da su muškarci podložniji Covid-19

Rastu dokazi da muškarci češće umiru od ove bolesti. Ovo je prvo primećeno u Kini, gde je stopa smrtnosti bila oko 2,8 odsto za muškarce i 1,7 odsto za žene, a obrazac se ponavljao u zemljama koje su objavljivale podatke. Ove nedelje je Španija prijavila da je umrlo dva puta više muškaraca nego žena. Razlika je u početku objašnjavana visokom stopom pušača u muškoj populaciji u Kini – otprilike polovina muškaraca puši u poređenju sa svega dva odsto žena. Međutim, kako se isti trend ponovio u zemljama sa jednakim odnosom muškaraca i žena pušača, naučnici su počeli da razmatraju neke druge mogućnosti, uključujući i tu da je možda ženski imunski sistem bolji u reakciji na virus. Serološke studije iz Kine, koje prate odgovor imunskog sistema tokom trajanja infekcije, uskoro bi trebalo da daju neke odgovore zbog čega su muškarci ranjivija grupa i da li su ponašanje, životni faktori ili biologija razlozi za ovu razliku u stopi smrtnosti.