Nakon migrantske krize, pandemija koronavirusa jedinstvo Evropske unije stavlja na veliko iskušenje, pre svega, zbog nezadovoljstva zemalja juga sebičnošću severnih država članica, piše Jutarnji list.
U borbi sa do sada neviđenom sanitarnom krizom koja bi ekonomiju EU mogla baciti na kolena, dvadeset sedam država ne mogu da se dogovore oko zajedničkog i snažnog finansijskog odgovora na krizu.
„Raspoloženje koje, čini se, vlada između predsednika država i vlada, uz nedostatak evropske solidarnosti smrtna su opasnost za Evropsku uniju“, upozorio je bivši predsednik Evropske komisije Žak Delor.
Nekadašnji francuski ministar ekonomije koji ima 94 godine i koji je dužnost predsednika EK obavljao od 1985. do 1995. godine, prekinuo je tišinu u EU kako bi upozorio: „Virus se vratio“.
Kao i u krizi javnog duga evrozone koja je izbila 2010. nakon finansijske krize 2008. godine, ponovo se pojavio stari rascep između severnih zemalja članica kao što su Nemačka i Holandija koje imaju zdrave javne finansije i južnih, poput Italije i Španije, pa i Francuske, optuženih za proračunsku popustljivost.
Italijanski premijer Đuzepe Konte, čija zemlja ima najveći broj umrlih od koronavirusa u svetu, pozvao je EU da „ne čini tragične greške“. U suprotnom „Unija bi mogla izgubiti svoj smisao postojanja“, rekao je premijer Konte za italijanski dnevni list „Il Sole 24 Ore“
Zabrinutost deli i francuski predsednik Emanuel Makron
„Ovu krizu nećemo prebroditi bez snažne evropske solidarnosti, na zdravstvenom i na finanisjkom planu“, upozorio je Makron u razgovoru za italijanske novine u petak.
„Svode li se EU i evrozona na monetarnu instituciju i skup labavih pravila koji svakoj zemlji omogućavaju da rade po svome? Ili delujemo zajedno kako bismo finansirali naše troškove i naše potrebe u ovoj pogubnoj krizi?“, zapitao se Emanuel Makron.
Devet zemalja, uključujući Italiju, Francusku i Španiju, zatražile su u pismu upućenom predsedniku Evropskog saveta Čarlsu Majklu da se omogući izdavanje zajedničkih obveznica kojima bi se finansirala potpora zdravstvenim sistemima država članica u borbi protiv koronavirusa, i tako pomoglo ekonomijama članica EU.
Reč je o tzv. korona-obveznicama, za koje bi svi zajedeno garantovali i koje bi onda omogućile jeftinije zaduživanje pojedinih članica za potrebe suočavanja s krizom.
Međutim, Nemačka i Holandija snažno se protive zajedničkim obveznicama.
KORONAVIRUS:
„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane
RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi
ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?
Nemačka kancelarka Angela Merkel i holandski premijer Mark Rute strahuju, između ostalog, da bi takva solidarnost s jugom mogla ići na ruku populističkim strankama koje su u usponu, piše Frans pres,a prenosi Jutarnji list.
Oni predlažu da se aktivira fond za spašavanje evrozone čime bi se mogle kreditirati zemlje u finansijskim teškoćama.
Ipak, i u Holandiji i u Nemačkoj, sve se češće čuju pozivi na veći stepen solidarnosti.
Tako je bivši nemački ministar inostranih poslova i ekonomije, socijaldemokrata Zigmar Gabrijel izrazio zabrinutost da bi se „Evropa mogla raspasti“, a predsednik holandske Centralne banke Klas Knot upozorio premijera Rutea o problemima EU.
„Kuća gori. Svi napori moraju sada biti usmereni na gašenje požara“, rekao je Knot.
NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:
Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa
Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)
Izbegavajte rukovanje i ljubljenje
Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati
Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?
Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?
Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…
Tagovi
