Koliko smo blizu vakcine u borbi protiv koronavirusa i zašto poslednja ispitivanja ulivaju nadu

Potencijalna vakcina protiv COVID-19 uspešno je razvijena i testirana na miševima, objavili su istraživači u četvrtak, piše USA Today.

„Želeli bismo ovo što pre da primenimo kod pacijenata“, rekla je Andrea Gamboto, vanredna profesorka hirurgije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Pitsburgu i kaoautorka rada koji najavljuje vakcinuu časopisu „EBioMedicine“.

Ova najava dolazi više od tri meseca pošto je od pandemije koronavirusa preminulo 50.000 ljudi, a širom sveta zaraženo više od milion.

Vakcinama su obično potrebna godine i godine da bi bile odobrene od američke Uprave za hranu i lekove. Ipak, 16. marta, prva četiri zdrava dobrovoljca u Sijetlu primila su različitu potencijalnu vakcinu protiv COVID-19 koju je napravila napravila kompanija „Moderna“ i koja je primenjena u malom kliničkom ispitivanju u „Kaiser Permanente Washington Health Research Institute“.

Iako vakcina koja se testira u Sijetlu koristi novu, bržu ali neproverenu tehnologiju, pitsburška vakcina koristi virusni protein napravljen u labaratoriji da izgradi imunitet osobe na virus.

Testovi na miševima otrkili su da vakcina podstiče talas antitela za borbu protiv virusa u roku od dve nedelje.

„Postoji mnogo, mnogo kandidata za vakcinu u različitim fazama testiranja“, rekao je Dejvid O Konor, profesor medicine na Univerzitetu u Viskonsinu.

O Konor je rekao da to što vakcina stvara imuni odgovor jeste „važan prvi korak u određivanju toga koju vakcinu treba podržati, ali je samo prvi od mnogih koraka na putu do korisne vakcine.“

Potencijalna COVID-19 vakcina prati istraživanja Gamboto i Falo iz decembra 2003. godine kada su bili spremni da pređu na klinička ispitivanja vakcine protiv drugog koronavirusa – SARS.

Ali epidemija je tada već stala. Sredstva za istraživanje vakcine su nestala.

Neki naučnici su stava da bi vakcina protiv jednog od koronavirusa verovatno ponudila bar neku zaštitu od svih njih.

Istraživači iz Pitsburga razvili su vakcinu sa lečenje koronavirusa MERS. Poput SARS-a i COVID-19, MERS je prešao sa životnja na ljude, inficirajući skoro 2.500 osoba i usmrtivši gotovo 860 od 2012. godina kada je otkriven.

Gamboto je rekao da su prilagodili tehnike koje su razvili za prethodne koronaviruse da bi stvorili onu posebno dizajniranu za virus koji izaziva COVID-19.

Početkom pandemije, zdravstveni zvaničnici su govorili da će biti potrebno verovatno do 18 meseci da bi se razvila vakcina, testirala i bila spremna upotrebu kod ljudi.

Naučnici intenzivno rade na razvoju dveju mogućih metoda lečenja: upotrebom plazme kod oporavljenih pacijenata sa COVID-19 i lekova za koje je potvrđeno da su bezbedni po ljude kao što je antimalarijski lek hlorokin.