Ima sasvim dovoljno hrane, što znači da nema potrebe za panikom. Ai, ko je rekao da je naša veza sa hranom potpuno racionalna?
Nikome od nas nije potrebno više panike u životu. Ako psiholozi mogu da se slože oko nečega onda je to da je panično ponašanje zarazno. Svaki put kada čitamo članak koji govori da ne budemo i sebični da ne preterujemo s kupovinama po supermarketima, to pokreće pomisao da nam ponestaje hrane i da moramo hitno do najbliže radnje i da kupimo pet paketa testenine i ulja i braška koliko možemo da prenesemo, piše Gardijan.
Ovo su sasvim sigurno vremena nespokoja, i u mnogim zemljama su po prvi put viđene prazne police, kao na primer u Britaniji. Kako niko od građana nije navikao na to, ovaj prizor pokreće razne osećaje u čoveku.
Ono što se naziva panična kupovina, uobičajeni odgovor ljudi na krizu, nije izazvana nestašicom hrane po sebi, već strahom. U njenom korenu je strah od oskudice, a taj strah se na neki način samoispunjava, jer što više ljudi anksiozno kupuje i skladišti hranu, više će drugih inficirati svojom panikom i hrana će brže nestajati. Prema Stivenu Tejloru, kliničkom psihologu i autoru knjige „Psihologija pandemije“, koja je objavljena prošle godine, postoje paralele između načina na koji se ljudi sada ponašaju i načina na koji su se ponašali tokom ranijih pandemija, recimo u vreme španskog gripa 1918. godine, kada je kupovan lek za olakšavanje kašlja i temperature, tj. prehlada do iznemoglosti, i 1968. u vreme pandemije gripa, kada je hrana bila kradena iz restorana. Razlika danas je, kako Tejlor primećuje, da panika može da eskalira mnogo brže preko društvenih mreža i online medija.
„Neizbežno je da neko objavi dramatične fotogafije panične kupovine“, kaže Tejlor. „To pojačava osećaj nestašice i primetnu hitnost, što dalje vodi do panične kupovine.“
Američka spisateljica koja piše o hrani Helen Rozner uočila je element „fantazije“ kod kupaca koji pune kolica flaša mineralne vode, s obzirom da „boravak kod kuće na nekoliko nedelja nije baš nuklearni holokaust.“ Moramo da se stalno podsećamo da još uvek ima dovoljno hrane i čak i ako ne stigne uvek do svih ljudi u pravo vreme. Profesor Tim Benton, direktor istraživanja novih rizika u Čatam hausu rekao je da hrane ima i da je možda distribucija hrane izazovna u Italiji i Španiji zbog širenja virusa, i činjenice da su kamioni koji prevoze svežu hranu bili su zadržavani na granicama. Ali u prodavnicama još uvek postoji hrana. Racionalno, ne treba paničiti.
Ali, ko kaže da je ljudski odnos prema hrani u potpunosti racionalan? Mnogi ljudi su reagovali na vesti o virusu tako što su potrčali u prodvnice, kao da su izgledi da će vam nedostajati kafa strašnija od rizika da sebe ili druge izlažete infekciji.
KORONAVIRUS:
„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane
RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi
ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?
Neizvesnost rađa strah, a strah čini da se čovek zapita da li ima dovoljno maslaca u frižideru. Ograničenja kretanja, zajedno sa svakodnevnim nelagodnostima, potpuno su drugačija od svega čega većina može da se seti. Ne možete da posetite starije rođake i roditelje, ili da čak znate da li ste zaraženi ili niste, ali bar kuhinje mogu da budu pune sardina i dugotrajnog mleka, ili već šta neko pije, i da pruži smisao i osećaj da smo pripremljeni. Kako epidemiolog sa Harvarda Karstan Kenen kaže „kupovanje hrane pomaže nam da osećamo da imamo kontrolu“.
Način na koji jedemo u bilo kojem trenutku odražava stanje duha nacije.
Ovo je na neki način bio redak trenutak kada se jasno vidi i prepozna koliko dugujemo nisko plaćenim „ključnim radnicima“, koj su satima uzgajali i brali, pakovali i kuvali i isporučivali tako da ljudima može u svakom trenutku hrana da bude dostupna. Ali, s tim dolazi i novi nemir. Panična kupovina i nestašica, makar i privremena, otkrili su nam da je naš sistem hrane izgrađen na daleko manje čvrstim osnovama nego što zamišljamo.
NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:
Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa
Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)
Izbegavajte rukovanje i ljubljenje
Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati
Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?
Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?
Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…
Tagovi
