Spiker Miodrag Zdravković saopštio je tu rečenicu 4. maja 1980, nakon neobičnog prekida programa. „Umro je drug Tito.“ Čulo se, vrlo brzo, za smrt Josipa Broza i na „Poljudu“ gde se igrala utakmica između Hajduka i Crvene zvezde i kada je čitav splitski stadion, uključujući i igrače i sudije, plakao. Oni koji nisu plakali – pevali su „Druže Tito, mi ti se kunemo“.
O poslednjim Titovim danima za Nedeljnik je svojevremeno pričao Brozov lični lekar, dr Predrag Lalević:
„Bio je na aparatima od 26. februara, pa sve do smrti. Držao sam ga uspavanog. Mi to nismo napisali u izveštaju, i to je dalo priliku mnogima da pričaju kako su obilazili Tita, kako su ga zabavljali, hranili, razgovarali s njim. Potpune izmišljotine. Jer mi nismo rekli da je sve vreme bio bez svesti i na aparatu za veštačko disanje.“
Odmah po vesti o Titovoj smrti, u Beogradu je u 18 časova održana vanredna sednica Predsedništva Predsedništva SFRJ i Predsedništva CK SKJ na kojoj je donet zajednički Proglas povodom smrti predsednika SFRJ i SKJ. Na istoj sednici, u skladu sa Ustavom SFRJ, doneta je odluka kojom je funkciju predsednika Predsedništva SFRJ preuzeo Lazar Koliševski, dotadašnji potpredsednik Predsedništva SFRJ, a funkciju potpredsednika Predsedništva SFRJ Cvijetin Mijatović, dotadašnji član Predsedništva iz SR BiH. U skladu sa Statutom SKJ, dotadašnji predsedavajući Predsedništva CK SKJ Stevan Doronjski preuzeo je funkciju predsednika Predsedništva CK SKJ. Odmah potom održana je sednica Saveznog izvršnog veća na kojoj je doneta odluka o sedmodnevnoj opštenarodnoj žalosti.
„Treći put“ Jugoslavije nigde nije bio očigledan kao na sahrani Josipa Broza, u „Kući cveća“. Prisustvovale su 124 zvanične državne delegacije, na čijem se čelu nalazilo 38 šefova država (kraljeva i predsednika), pet prinčeva, sedam potpredsednika republika, šest predsednika parlamenata, deset predsednika vlada, tri potpredsednika vlada, 12 ministara inostranih poslova, 20 članova vlada i 21 državni funkcioner.
Neki od istaknutih lidera na sahrani bili su: Kurt Valdhajm, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Leonid Brežnjev, generalni sekretar CK KPSS, i Andrej Gromiko iz SSSR-a, potpredsednik SAD Volter Mondejl i predsednikova majka Lilijan Karter, premijerka Indije Indira Gandi, predsednik Italije Sandro Pertini, ali i Margaret Tačer, Kim Il Sung, Sadam Husein, Erih Honeker, Robert Mugabe, Boduen I…
Tagovi
PetarJ.
Nijedna okupirana zemlja u drugome svjetskom ratu nije imala toliko kvislinških vođa, ni toliko vođa drugih suradnika okupatora koliko ih je bilo u Jugoslaviji.