Veštačka inteligencija (VI) postoji već 60 godina. Sa porastom broja eksperata i podataka u računarskom ekosistemu, VI je svuda oko nas u vidu čet botova, internet pretraživača, preporučenih proizvoda ili na bezbednosnim platformama. Danas, veliki deo investicija u VI potiče od malog broja međunarodnih kompanija, koje služe kao model ostatku sveta u vezi sa tim kako da se iskoristi celokupan potencijal ovih tehnologija. Dobar primer za to je način na koji je kompanija Visa nedavno koristila VI, da pomogne finansijskim institucijama da spreče prevare koje su, po procenama, mogle da ih koštaju 25 milijardi dolara, i čime je globalni platni ekosistem postao bezbedniji za trgovce i potrošače.
Veštačka inteligencija podrazumeva da kompjuter imitira ljudsko ponašanje na određeni način, a mašinsko učenje je podskup VI i sastoji se iz sistema koji omogućavaju kompjuterima da analiziraju podatke i realizuju mogućnosti primene VI.
Razmišljanja sa kojima se ljudi danas susreću su:
1. da je mašinsko učenje koje prenose ljudi sintetičke prirode i da ne može kompletno ljudsko znanje da se unese u mašinu,
2. mašinske odluke su pristrasne i mogle bi da daju prednosti određenom delu društva,
3. mašinske odluke je teško obrazložiti i moguće je da bi ih sud odbacio,
4. kada mašine počnu same da uče, ljudi će izgubiti kontrolu.
Razmotrićemo potencijalne implikacije ovih strahova u društvu.
Ukoliko je mašinska inteligencija veštačka, ljudska je još više. Niko se ne rađa sa inteligencijom. Ona predstavlja akumulaciju znanja tokom vremena. VI prosleđuje kolektivne potvrđene ljudske inteligencije mašinama kako bi one obavljale rutinske poslove koje su tradicionalno obavljali ljudi. Time se povećava obim i efikasnost određenih rutinskih poslova. Mašina uči na osnovu podataka, te što je više podataka, to je ona pametnija.
Ljudi su veoma pristrasni kada se radi o grupacijama prema nivou dohotka, rasi, rodu i seksualnoj orijentaciji. Oni imaju kognitivne predrasude koje mogu da utiču na njihovo rasuđivanje. VI uči na bazi društvenih aktivnosti i ukoliko su one pristrasne, posledično će biti i njeni algoritmi. Može se reći da VI imitira društvo i da nam pomaže da bolje identifikujemo njegove nedostatke. VI obezbeđuje pristup informacijama, proizvodima i uslugama, koje nepovezani deo društva možda nikada ne bi mogao ni da zamisli. Za neke, VI je izuzetno inkluzivna, kako sa ekonomske tako i sa socijalne tačke gledišta. Ukoliko se primenjuje na pravi način, može da nam pomogne da smanjimo pristrasnost u postupku donošenja svakodnevnih odluka.
Nova tehnologija je neobjašnjiva po svojoj prirodi. Modeli VI poznati su kao black-box algoritmi – što su kompleksniji, to su tačniji i teže ih je tumačiti. Ljudi koji se bave VI veoma su svesni da će sledeća generacija morati intenzivno da se bavi njenim neobjašnjivim faktorom, a da se pri tome ne otkriju poslovne tajne. Važno je napomenuti da je ova tehnologija još uvek u ranoj fazi razvoja.
Nedavno je Ilon Mask, jedan od omiljenih preduzetnika današnjice, izjavio da će pametne mašine prevazići ljude u svakom pogledu, a Džek Ma, jedan od najbogatijih ljudi na svetu, tvrdio je da će ljudi uvek držati sudbinu u svojim rukama kada se radi o tehnologiji – istina je možda negde između. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da mašine nisu dovoljno kreativne da išta nauče van podataka, te je ograničena mogućnost da će mašine preuzeti ljudski talenat. Iako bi mogla da zameni određena radna mesta, VI će i stvarati nova. PwC predviđa da će VI stvoriti preko 7,2 miliona radnih mesta samo u Velikoj Britaniji u naredne dve decenije.
Prve tri industrijske revolucije su transformisale naše društvo, zajedno sa digitalnom tehnologijom. U četvrtoj, pametne mašine i ljudi će i dalje sarađivati. Moramo da zahtevamo veću odgovornost autora algoritama za proizvodnju odanih pametnih mašina koje su u stanju da kreiraju etički ispravne, društveno svesne, politički prihvatljive i ekonomski održive odluke.
U međuvremenu, hajde da naučimo kako da radimo sa mašinama umesto protiv njih.
Tagovi
