Jovan Jovanović Zmaj, otac srpske poezije za decu, napisao je neke stihove koji su praktično dobili status narodnih poslovica. Jedna od najčuvenijih pesama iz te brazde zove se „Prljave ruke“ i ide ovako:
„Pre i posle jela treba ruke prati, / nemoj da te na to opominje mati. / Prljavim rukama, zagadi se jelo, / pa se tako bolest unese u telo.“
Ovi dečji stihovi napisani u drugoj polovini devetnaestog veka, ne tako davno zapravo, deluju nam danas pomalo anahrono čak i za vreme u kojem su nastali, kao rimovanje saveta i preporuke za koje se zna od pamtiveka. A zapravo i nije tako.
Zmajevu pesmicu bi u kontekstu vremena nastanka više imalo smisla uporediti sa potencijalnim slučajem dečjeg pesnika koji bi danas napisao četiri stiha o, recimo, potvrdi postojanja Higsovog bozona (koja se desila 2012. godine).
Jovan Jovanović Zmaj bio je zemljak, kolega i savremenik čoveka koji je „izmislio“ pranje ruku…
Milijarde korisnika pretraživača Gugl ovih dana su imali priliku da se upoznaju sa likom i delom Filipa Ignacija Semelvajsa (1818–1865), čoveka koji je pre svih spoznao štetne posledice prljavih ruku, a čitav ga je svet ubeđivao da je lud, dok naposletku nije i zaista poludeo
CEO TEKST MuHAREMA BAZDULJA ČITAJTE U USKRŠNJEM IZDANJU NEDELJNIKA KOJE JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 16. APRILA, A DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO JE NA NSTORE.RS
SVI ČITAOCI NA POKLON DOBIJAJU I NJUJORK TAJMS NA SRPSKOM POSVEĆEN KORONAVIRUSU