Virusi koji napadaju ljude su najpoznatiji. Ali svega 250 vrsta (od 100 miliona!) baš nas koristi kao domaćine

U januaru, kineski virolozi izolovali su virus koji izaziva bolest Covid-19. U martu, jedan tim virologa dao mu je i novo ime: SARS-CoV-2.

Da bi mogli to da urade, morali su da ga prebace na čelo veoma dugačkog reda.

Tokom proteklih godina, naučnici su shvatili da je svet virusa – koji oni ponekad nazivaju virosfera – nezamislivo veliki. Otkrili su na stotine hiljada novih vrsta koje još nemaju imena. I veruju da postoje milioni, a možda čak i milijarde, vrsta koje tek treba pronaći.

„Dovoljno je reći da smo uzeli samo mali uzorak čitave virosfere“, kaže Edvard Holms sa Univerziteta Sidnej u Australiji.

Nedugo pošto su virusi otkriveni, krajem devetnaestog stoleća, naučnici su shvatili da različite vrste izazivaju različita oboljenja – besnilo i grip, na primer. Kasnije su virolozi naučili kako da prepoznaju nove vrste virusa time što su ih uzgajali u laboratorijama, gde su mogle da se pokažu suptilnije biološke odlike.

Posle decenija i decenija ovog napornog rada, virolozi su zvanično krstili 6.828 vrste virusa; ovaj broj uključuje i njih oko hiljadu koji će uskoro biti i formalno prihvaćeni od Međunarodnog komiteta za taksonomiju virusa.

No u poslednje vreme, virolozi su promenili način na koji ih love. Sada traže genetski materijal u uzorcima – vodi, blatu, krvi – i koriste sofisticirane računarske programe da prepoznaju viralne gene.

Metju Salivan, virolog sa Univerziteta Ohajo stejt, koristio je ovu metodu da traži viruse koji inficiraju živa bića u okeanu. Njegove kolege i on analizirali su genetski materijal u morskoj travi, prikupljen nakon jednog naučnog putovanja po čitavom svetu. Neki geni pripadali su vrstama koje je nauka već znala. Ali mnogi su bili potpuno novi. Godine 2016, dr Salivan i njegove kolege izvestili su naučnu zajednicu o postojanju više od 15.000 virusa. Svaki je predstavljao novu vrstu.

To je bilo dva puta više vrsta virusa nego što ih je dotad bilo identifikovano. Ovim poduhvatom, pomislili su dr Salivan i njegovi saradnici, verovatno su završili priču o raznolikosti virusa u morskoj vodi. Ali onda su nastavili da prikupljaju vodu, i pronašli nove načine da tragaju za genetskim materijalom virusa. Tokom prošle godine, izvestili su da su pronašli 200.000 vrsta.

„Prestao sam da govorim ‘Mislim da je to to'“, priča dr Salivan.

I drugi istraživači otkrivaju na hiljade novih virusa. „Trenutno smo u eksponencijalnoj fazi“, kaže dr Jens Kun, virolog iz Integrisanog istraživačkog centra u Merilendu. „Ako mi neko da milion dolara da odem da uzimam uzorke morskih krastavaca, doneću vam 10.000 novih virusa.“

Da bi se zvanično opisao novi virus, treba dosta vremena. Kada su kineski istraživači izolovali virus koji izaziva Covid-19, shvatili su da on poseduje jasno izraženu krunu od proteina. To otkriće im je stavilo do znanja da je virus pripadao porodici koronavirusa, koja sadrži 39 poznatih vrsta. Svetska zdravstvena organizacija iskoristila je ove podatke da bolesti da ime – Coronavirus Disease 2019, ili skraćeno Covid-19.

Ali da bi ustanovili tačno s kojim se koronavirusom susrećemo, virolozi su morali da sekvenciraju njegove gene. Virus je bio genetski sličan onome koji je izazvao epidemiju SARS-a 2002. i koji pripada istoj vrsti. U martu, Međunarodni komitet za taksonomiju virusa objavio je da ova dva virusa pripadaju istoj vrsti. Virus koji je izazivao SARS zvao se SARS-CoV. Zato je komitet odlučio da se ovaj novi zove SARS-CoV-2.

Virusi koji napadaju ljude su najpoznatiji od svih. Ali svega oko 250 vrsta virusa se odluči da baš nas koristi kao domaćine – „jedan potpuno beznačajan deo virosfere u stvari inficira ljude“, kaže dr Holms. Iako na stotine hiljada novih vrsta i dalje očekuje svog kuma, virolozi veruju da ih mnogo više čeka da bude otkriveno. Dr Holms procenjuje da broj virusa koji inficiraju životinje, biljke, pečurke i protozoe (grupa nazvana eukariote) broji stotinu miliona vrsta.

Bakterije i drugi jednoćelijski mikrobi pripadaju grupi koja se zove prokariote. U studiji objavljenoj 4. marta u časopisu Microbiology and Molecular Biology Reviews, dr Kun i njegove kolege naveli su da postoji najmanje sto miliona vrsta koje inficiraju prokariote.

Ali neki istraživači misle da postoji i mnogo veći broj prokariota na svetu – što bi značilo da ima i mnogo više virusa. Pravi broj bi možda bio bliži deset biliona. A naučnici bi želeli da saznaju kako je svaka od tih vrsta povezana sa drugim virusima.

Vrlo se često događa da neki novi virus jednostavno nema nikakvog smisla. Jedan takav primer dogodio se u februaru, kada su naučnici koji su tragali za virusima u jednom jezeru pronašli jedan potpuno novi, koji su nazvali jaravirus. Od 74 njegova gena, 68 ne postoji ni u jednom drugom.

Između ostalog, i zato su dr Kun i njegove kolege razvili nešto što nazivaju „megataksonomija“ ne bi li klasifikovali viruse. Tim je sortirao viruse na osnovu toga imaju li, i koliko, takozvanih „žigova“. Takođe su tragali za grupama vrsta koje međusobno razmenjuju gene.

„Moglo bi se reći da nam je koherentna organizacija sveta virusa sada nadohvat ruke“, napisali su oni u ovom radu.

Ali megataksonomija je daleko od gotove. Jaravirus se, primera radi, i dalje opire svakoj klasifikaciji.

Neki istraživači su pomalo skeptični kada je reč o megataksonomiji. Dr Holms misli da je prerano i pokušati to, pošto je pronađen tako mali broj virusa. „Zašto da gradimo nešto rigidno kada bi moglo tako lako da padne u vodu kada budemo našli nove uzorke?“, upitao se on.

Ali dr Kun ima odgovor i na to. Krajnje je vreme da počnemo da gradimo sistem, čak i ako budemo morali da ga menjamo u hodu.

„Moramo da razumemo šta sve postoji“, kaže on.

Ovaj tekst objavljen je u specijalu o koroni Njujork tajmsa na srpskom koji se dobija uz svaki primerak aktuelnog Nedeljnika