O ovim posledicama koronavirusa će se tek pričati: „Svaki četvrti stanovnik EU može da doživi gubitak posla, smanjenje plate, odlazak na neplaćeni odmor…“

Paraliza ekonomije izazvana epidemiološkim merama borbe protiv zaraze sigurno će dovesti do gubitka brojnih radnih mesta i rasta nezaposlenosti, ali kriza neće jednako uticati na sve delatnosti, piše zagrebački Jutarnji list.

Kako se navodi, nivo rizika neće biti jednak za sve radnike, a zavisiće od godina i nivoa obrazovanja.

Kako piše Jutarnji, prvi sveobuhvatni odgovor na pitanjek oja zanimanja su najugroženija, na nivou privrede EU, pokušali su da dajustručnjaci konsultantske kuće Mekinzi, a njihovi zaključci u koje je prema navodima lista, Jutarnji list dobio na uvid – „vrlo zorno ilustruju obrise potencijalne katastrofe s kojom će se suočiti ekonomije država članica Unije“.

Prema Mekinziju nadolazeća ekonomska kriza pretnja je za radna mesta 59 miliona građana Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva, što znači da je riziku gubitka radnog mesta praktično izložen svaki četvrti zaposleni. Pri tome, u pojedinim sektorima udeo groženih radnih mesta znatno je viši.

Na primer, tri od četiri zaposlena u delatnostima ugostiteljstva i turističkog smeštaja moglo bi ostati bez posla, a kako s enavodi opasnost gubitka radnih mesta nejednako je distribuirana i što se tiče veličine preduzeća.

Mekinzi prognozira da su dve trećine ugroženih radnih mesta ona u firmama iz segmenta malih i srednjih preduzeća, a polovina od toga u mikropreduzećima.

Jutarnji navodi da su brojke iz Mekinzijeve analize tek projekcija sa znatnim nivoom neizvesnosti, ali je više razloga se mogu smatrati relevantnima.

Kako kaže Tomislav Brezinščak, partner i upravnik Adriatic regije u Mekinziju, dijalog između poslovne zajednice, vlasti i epidemioloških stručnjaka biće ključan u borbi protiv krize.

“Činjenica da bi 59 miliona zaposlenih u Evropi tokom sledećih meseci moglo biti suočeno sa smanjenjima plate, skraćivanjima radne nedelje, prisilnim neplaćenim odmorima i otkazima, upozorava na ozbiljnost situacije. Iako su brojne evropske države već predstavile značajne pakete pomoći privredi, njih će biti potrebno kontinuirano revidirati i prilagođavati. Zato je jasna i otvorena komunikacija od presudne važnosti.”