U nekim nemačkim pokrajinama deca su već pošla u škole, u drugima se tek pripremaju. Ali zbog korone, mnogim đacima pomisao na to baš i nije prijatna. Neki čak uopšte ne žele da dođu u školu.
Srednjoškolka Elea Maršolek smatra ponovo otvaranje škola „neodgovornim“. U razgovoru za Dojče vele, 15-godišnjakinja iz Lipštata kaže da je bila „totalno šokirana“ kada je saznala da u četvrtak ponovo mora u školu.
Zbog pandemije korone, škole širom Nemačke bile su zatvorene mesec dana. Savezna vlada je precizirala da će škole biti otvarane postepeno, od 4. maja. Prvi se u klupe vraćaju đaci koji treba da polažu završni ispit, odnosno maturu. Ali neke pokrajine žele da budu brže od ostalih.
Među njima je Severna Rajna-Vestfalija, gde Elea Maršolek ove godine polaže svoj završni ispit. Učenici desetog razreda poput nje, od danas se u školi pripremaju za to. I to uprkos činjenici da u toj pokraijini ima nadprosečno mnogo zaraženih.
Eleu je to toliko iznerviralo da je na Instagramu poslala poruku – direktno premijeru Severne Rajne-Vestfalije. „Mi smo buduće biračko telo i nećemo zaboraviti koga sada boli briga za naše zdravlje“, piše ona između ostalog u dugom tekstu.
„To bi bila katastrofa“
Elea kaže da ima respekt prema koroni, ali da se ne plaši mnogo. Međutim, njen brat trenutno je na stručnoj obuci za negovatelje. „Ako se zarazim u školi i on to onda prenese u starački dom, to bi bila prava katastrofa.“
Da bi se to sprečilo, pokrajine su školama propisale higijenske mere. Pritom slede smernice nekoliko naučnih institucija koje su se zalagale za otvaranje škola. U skladu s tim, učionice će izgledati drugačije: jedan i po metar između svakog đaka. Takođe bi trebalo da postoje sredstva za pranje ruku i dezinfekciona sredstva.
„Znam kako izgledaju toaleti u školi moje ćerke. Tamo se ide samo kad se baš mora“, kaže Suzane Hauzer (53) iznervirano.
Ona bi najradije ćerki zabranila da ide u školu. „Ali moja ćerka je u nezgodnoj situaciji. S jedne strane, ne želi ništa da propusti, a sa druge – šta dobija od srednje škole ako ima jednog roditelja manje.“
Rizični pacijenti su nervozni
Suzane Hauzer ima astmu i plućni emfizem i zato spada u rizičnu grupu. Čak i sa normalnom prehladom, ona je „gotova“ i mora u krevet: „Stalno smo se držali tog ’ostani kod kuće’, a sada je sve ponovo otvoreno? To je malo previše.“
Suzane kaže da ne razume kako to da je sada sve tako „ishitreno odlučeno“ – i to baš kada se radi o deci.
Ralf Radke slično razmišlja. On je predsedavajući udruženju roditelja u toj pokrajini i tokom prvog meseca pauze zbog korone roditelji mu se nisu obraćali. To se sada naglo promenilo, nakon odluke o otvaranju škola.
„Sada smo preplavljeni pozivima roditeljima koji ne mogu da veruju šta se dešava i koji su uplašeni. Neki roditelji jednostavno neće da šalju svoju decu u školu.“
Radke smatra da je fiksiranje na ispite pogrešno: „Ako sve prođe dobro, političari kasnije mogu da kažu da su održali standarde kvaliteta čak i u teškim vremenima.“
Pored toga, posao oko organizovanja završnih ispita je veliki. Ako se više starosnih grupa uskoro vrati u školu, više ne bi bilo moguće da im se pre letnjih praznika omogući smislena nastava.
Odloženi snovi zbog korone
I učenici se organizuju i putem interneta pozivaju na bojkot. Pored straha od zaraze, nezdovoljni su i zato što smatraju su sada, u vreme korone, uslovi za završne ispite teški. Mnogi zahtevaju da im se, umesto ispita, zaključi prosečna ocena na osnovu dosadašnjih ocena. Oni koji žele dobrovoljno da poboljšaju svoj prosek – neka idu u školu.
Elea Maršolek se još nije pridružila bojkotu. Ali i ona se boji da zbog pandemije neće izaći na ispite dovoljno pripremljena i možda neće postići želejni prosek. Korona bi mogla i da odloži njen san o studiranju u Engleskoj.
Ali, sada je najviše brine četvrtak. Početkom nedelje je od škole dobila imejl sa preciznim informacijama: imaće časove sa pola svog razreda – ukupno 13 učenika. Ipak, neazdovoljna je politikom, između ostalog i zbog toga što dugoročni planovi za otvaranje škole još uvek nisu dostupni. „Imam utisak da hoće da eksperimentišu sa nama đacima. Pa nismo mi zamorčići!“