„U čemu smo to dobri i u čemu bi mogli da budemo mnogo bolji. I kako…“: Dnevnik Verana Matića na Nedeljnik.rs

U našoj zemlji oblast filantropije nije regulisana ni na jedan način koji bi omogućio da iz poreskih izvora i nekih drugih finansijskih instrumenata zvaničnih institucija dobijemo informaciju o iznosu davanja.

Zbog toga Catalyst Balkans fondacija koristi različite izvore (od izveštaja kompanija, pregleda štampe, direktnih upita) u prikupljanju ovih podataka koje godinama objavljuje kao godišnje izveštaje o trendovima.

Danas je predstavljen izveštaj za 2019. i događaj dana je vest o povećanju iznosa davanja za 2018. godinu od 26 odsto, sa ukupno procenjenim iznosom od 34,5 miliona evra u preko 3.000 akcija, što iznosi oko 5 evra po građaninu Srbije.

Rezultati su predstavljeni na video konferenciji iz razumljivih razloga, a prvi put uz prevod za znakovni jezik zahvaljujući Ivani Bućko (koju sam već pominjao) i Ani, i verujem da bi ubuduće za ovako važne događaje to moralo da bude standard.

Miloš Janković iz Catalysta istakao je ključne rezultate:

• Nastavljen je trend iz 2018. godine u kojoj su prvi put građani postali najveći donatori po ukupnom udelu od 43 odsto, što se ocenjuje pozitivno, jer je filantropija u razvijenim zemljama dobročinstva upravo zasnovana na donacijama građana; na drugom mestu su kompanije, tj. poslovni sektor sa 38 odsto, privatne fondacije sa 5,6 odsto itd..
• Kompanije doniraju više strateški tamo gde će biti više i trajnijeg uticaja,institucijama 45 odsto, potom neprofitnom sektorui pojedincima, a kada je reč o temama to su obrazovanje, zdravstvo i marginalne grupe. Korisnici su lokalne zajednice, osobe sa zdravstvenim potrebama, osobe sa invaliditetom.
• Građani, pojedinci doniraju impulsivno, emotivno na apele za pomoć, najviše u 40 odsto slučajeva pojedincima i porodicama, pa neprofitnom sektoru i tek onda institucijama.

Kada je reč o temama, 84 odsto ukupnih sredstava odlazi na samo četiri teme i to trećina na zdravstvo, četvrtina marginalnim grupama, 14 odsto za smanjenje siromaštva i 12 odsto na obrazovanje. Obrazovanje ima pad, a smanjenje siromaštva rast.

Ogroman prostor postoji za davanja za kulturu koja su manja od 2 odsto, za nauku (manje od 1 odsto), ljudska prava, ženska prava, socijalno preduzetništvo, nezavisne medije…

Zanimljivo je sve veće poverenje građana u neprofitne organizacije kada je reč o podršci njihovih programa. Treba naglasiti i činjenicu da je često podrška neprofitnim organizacijama u stvari podrška institucijama, jer kada Nurdor prikupi pola miliona evra za izgradnju onkološkog odeljenja bolnice, onda je to de facto podrška institucijama, gde je humanitarna organizacija – posrednik.

Kada je reč o obliku donacija, 92 odsto je u novcu, oko 5 odsto u robi, pa potom u profesionalnim uslugama i volontiranju.

Ovako mali procenat donacija u robi, pa dakle i hrani, u situaciji kada znamo da se ogromna količina hrane baca i uništava iako postoje velike potrebe za smanjivanjem siromaštva i gladi, može se dovesti direktno u vezu sa nedostacima u zakonodavnoj regulativi, tj. PDV opterećenju ovih donacija.

Trenutno, kada na primer Imlek donira 100 litara jogurta nekom pedijatrijskom odeljenju bolnice, mora i državi da plati 20 odsto na cenu tih 100 litara jogurta, kao da ih je prodao u supermarketu a ne poklonio. Kada bi se ukinuo PDV, višestruko bi se povećale donacije u hrani, tj. robi. A to je veliki prostor za rast filantropije i rešavanje problema siromaštva i gladi.

Drugi prostor za rast filantropije takođe je vezan za promene u zakonodavnoj regulativi, a podaci se mogu videti u drugom istraživanju koje je danas predstavljeno. Kada je reč o reakciji kompanija i pojedinaca na krizu izazvanu koronavirusom, predstavljeni su podaci prikupljeni u prvih mesec dana vanrednog stanja, od 16. marta do 16. aprila. U tom periodu prikupljeno je oko 9 miliona evra, dakle u visini skoro četvrtine cele prošlogodišnje filantropske delatnosti i to za samo mesec dana.

Polovina ove sume potrošena je na medicinsku opremu, aparate, trećina na medicinsku potrošnu robu, oko 8 odsto je humanitarna pomoć ugroženima i 12 odsto je ostalo.

Kada je reč o darodavcima, ubedljiv je poslovni sektor sa skoro 70 odsto donirane sume, slede fondacije (u prvom redu Fondacija Novaka Đokovića) sa oko 5 odsto i građani sa oko 3 odsto.

Poslovni sektor je pokazao da ima veći kapacitet od onog koji smo mogli da vidimo u prethodnim trendovima. On je svakako vezan za svest o krizi i urgentnim potrebama, ali se aktivnost ovog sektora može povezati i sa pozivom Vlade i PKS za doniranjem. Ali svejedno, dakle postoji kapacitet koji može biti animiran na različite načine. Opet zakonskim regulativama kojima bi se smanjile prepreke za davanje. Stimulativni okviri i podsticaji koji mogu da budu dovoljni i samo ako je reč o adekvatnom priznanju za društveno odgovorno poslovanje i brigu o zajednici, ali i sistemskim merama podsticaja.

Jelena Avramović iz USAID naglasila je da se i sada može izvući zaključak koliko je državi važan i neprofitni sektor, što se na žalost najjasnije vidi u ovako kriznim situacijama, naglasivši koliko je i u ovoj oblasti neophodna odgovornost i transparetnost svih aktera i u prikupljanju i u trošenju sredstava.

Tamara Klarić iz NURDOR-a je kao ključ uspeha ove organizacije navela integritet, transparetnost i odgovornost. Za nju je veoma važno menjati percepciju po kojoj postoji veoma izražena podela na one kojima je potrebna pomoć, koji je traže, mole, izazivajući emocije, i na donatore koji su spasioci… naglasivši da je reč o zajedničkom procesu u koji treba ugraditi svest o tome da se uz ravnopravnost i zajedništvo, gradi bolje društvo.

Miloš Paunović iz Nordeusa predstavio je kako je ova kompanija reagovala na novi izazov sa koronavirusom. Prvo zbrinjavanje zaposlenih, kolega i njihovih porodica, eliminacija opasnosti. Potom uvid u to kako mogu da pomognu zajednici. Zaposleni su izrazili želju da i sami doniraju. Kada su dobili uvid u potrebe i mogućnosti, u saradnji sa UNICEF-om i Fondom B92 ponudili su tzv. mečovanje, udruživanje sredstava, onoliko koliko doniraju zaposleni, Nordeus duplira. I tako je za nekoliko dana prikupljeno 170.000 evra.

Pored toga, na globalnom nivou (samo igrica Top 11 ima 200 miliona registrovanih igrača i 14 miliona na društvenim mrežama) – prvo je ta mreža iskorišćena za distribuciju poruka o merama zaštite Svetske zdravstvene organizacije, a lansiran je i dres čijom kupovinom su prikupljana sredstva za SZO.

Ova kompanija je na najbolji mogući način reagovala i lokalno i globalno, zahvaljujući i činjenici da je u osnovi funkcionisanja kompanije društvena odgovornost, prirodno, supstancijalno i van perioda kriza.

Miloš je upozorio i na činjenicu da je deo kompanija dao svoj maksimum kroz donacije i da će do kraja godine biti smanjenje davanja, kao verovatno i naredne. Kada se tome dodaju i ekonomski negativni efekti čije se trajanje ne može proceniti, jasno je da su potrebne i nove vizije filantropskog sektora, projekti i organizacija koja će odgovoriti na te izazove.

Nejtan Koešal, direktor Catalyst Balkans, video je i nove šanse. U ovoj krizi veliki broj građana počeo je da koristi elektronska plaćanja, upotrebu kartica, i vidi u tome i mogućnost da se na taj način širom lepezom mogućih načina doniranja poveća aktivnost filantropske zajednice. Kada se ima u vidu i najava drugog talasa pandemije, ekonomske posledice krize, povećanje broja nezaposlenih, jasno je da će biti potrebno više pomoći za najugroženije.

Jasno je da je potreban novi napor da se stvore okviri za davanje bez bilo kakvih prepreka i uz stimulativne mere koje će pomoći da što više građana, malih, srednjih i velkih preduzeća pomognu onima kojima je pomoć potrebna. Država mora da donese te bitne odluke i pomogne da svi pomognemo jedni drugima, a time i državi da se na human i odgovaran način suoči sa krizama.

Od države se traži i da bude transparetna kada je reč o trošenju sredstava koja su prikupljena donacijama, jer posle poplava od pre pet godina nije bilo izveštaja o trošenju sredstava sa jedinstvenog računa za doniranje.

Neke poruke na kraju su bile takođe važne:

“U ovome smo svi zajedno, isto tako samo svi zajedno možemo da prevaziđemo ove krize, ako budemo jedni uz druge, i to ne samo sa donacijama već i u podršci na sve moguće načine.” (Jelena Avramović, USAID)

“Na najave da bi kompanije mogle da smanje obim davanja, treba im poručiti da vam je ovo kao takmičenje u kojem smo izvojevali sve pobede do finalnog meča, i ako bi se napravile promene, ako bi se kompanije okrenule samorešavanju sopstenih problema, ako bi se odustalo od društveno odgovornog angažmana, to bi značilo kao da odustajete od učešća u finalnoj utakmici.” (Tamara Klarić, NURDOR)

“Neprofitne organizacije kao i drugi, treba da se zagledaju u sebe, da vide gde su grešili ako nisu bili pripremljeni za ovakve situacije, da osmisle nove koncepte, da daju nove vizije i ideje i da to ponude celom društvu, svima nama.” (Miloš Paunović, Nordeus)

Ovo svakako nije bio najvažniji događaj dana, ali se kroz neke podatke koje sam zabeležio mogu naći i direktno i posredno informacije o tome u čemu smo dobri i u čemu bi mogli da budemo mnogo bolji. I kako.

U međuvremenu posetite sajt donacije.rs i donirajte za neku od ponuđenih akcija, ili jednostavno pošaljite sms na broj 7300, a sredstva će biti iskorišćena u nekoj od akcija kojima će se ublažiti problemi izazvani koronavirusom.