Prvi kvartal ove godine biće zapamćen kao jedan od najkompleksnijih u istoriji svetske privrede. Za mnoge industrije on se već sada može nazvati i agoničnim. Među njima je i naftni sektor koji je suočen sa istovremenim delovanjem dve oluje – s jedne strane je potpuni kolaps potrošnje goriva usled pada privredne aktivnosti i mera za suzbijanje pandemije virusa COVID-19, a sa druge dramatičan pad cena u kratkom roku, nezabeležen u poslednjih 100 godina.
U normalnim okolnostima naftne kompanije bile bi te koje bi svojim investicijama, koje se mere stotinama milijardi dolara godišnje, doprinosile rastu svetskog BDP-a. Sada, međutim, analitičari ni izbliza ne mogu da procene do kada će trajati kriza na energetskom tržištu, niti kako će naftaši izaći iz nje. Za sada je jedino izvesno da su naftne kompanije najavile značajno smanjivanje planiranih investicija, uštede na svim poljima, pa i otpuštanje velikog broja radnika.
Kolaps potražnje i pad cena nafte
Ovaj scenario nimalo ne čudi kada se zna da je 20. aprila cena nafte tipa WTI bila u minusu čak 37 dolara. To znači da su naftne kompanije, usled popunjenosti skladišnih kapaciteta, morale da plaćaju 37 dolara po barelu kako bi im neko otkupio i uskladištio naftu. Istovremeno, potražnja za naftom je u prvom kvartalu opala od 30 do 40 odsto u odnosu na prvo tromesečje 2019. godine. Prema početnim analizama, smatra se da će se taj gubitak dodatno povećati u aprilu i da će potražnja biti prepolovljena, što za naftne kompanije znači još turbulentniji nastavak godine. Ova industrija nada se laganom popuštanju mera uvedenih radi sprečavanja širenja novog virusa, ali je već sada jasno da će rast privrednih aktivnosti, a sa njim i potražnja za energijom, biti postepen i ići laganim korakom. Zato nimalo ne čudi dramatičan pad cena koje su samo tokom jednog dana u martu pale čak 30 odsto. Samo zahvaljujući dobrom početku godine, u prva tri meseca prosečna vrednost nafte tipa Brent iznosila je 50,3 dolara što je 20 odsto manje nego u prvom tromesečju 2019. godine. Nakon toga, cene su doživele istorijski kolaps i negativne vrednosti prvi put u istoriji trgovine što će se svakako drastično odraziti na poslovanje naftnih giganata.
Uštede na svim nivoima
Do sada je rezultate za prvi kvartal od velikih kompanija saopštio samo italijanski ENI koji je prijavio gubitak od čak 2,9 milijarde evra. Radi poređenja treba reći da je prihod ENI-ja u prvom kvartalu prošle godine bio 1,1 milijardu evra, pa i taj podatak svedoči koliko je 2020. godina krizna za naftni sektor. Iako se za sada nisu poznati rezultati ostalih kompanija poznato je da su sve najavile značajne mere u cilju ušteda, pre svega smanjenje investicija. Tako je ExxonMobil saopštio da planira da smanji kapitalna ulaganja na 23 milijarde dolara sa planirane 33 milijarde. OMV je najavio da će na taj način uštedeti 500 miliona evra. Shell će investicije u ovoj godini umanjiti za 5 milijardi dolara, a British Petroleum čak do 12 milijardi. Takođe, izvestan je i gubitak radnih mesta. Tokom velike naftne krize pre nekoliko godina izgubljeno je na stotine hiljada radnih mesta, a sada analitičari strahuju da će bez posla ostati milioni ljudi.
Izvesno je da će se dešavanja na svetskom tržištu odraziti i na domaće. S jedne strane, vozači imaju razloga za zadovoljstvo jer su, prema podacima NIS-a, cene u maloprodaji niže za 19,5 dinara po litru za benzin i za 24,5 dinara kada je reč o dizelu u odnosu na početak godine. Iz NIS-a najavljuju i dalje sniženje cena, u skladu sa dešavanjima na svetskoj sceni. Sa druge strane, negativna makroekonomska kretanja izvesno će uticati na poslovanje domaće naftne kompanije koja treba da saopšti rezultate poslovanja u ponedeljak, 27. aprila. Rezultati NIS-a od posebnog su značaja za domaću ekonomiju jer je ova kompanija jedan od vodećih investitora u Srbiji i da je samo u 2019. godini uložila 42,2 milijarde dinara.
Tagovi
