Kada je Andre Bergman saznao da boluje od korona virusa, odmah je znao da želi da se leči u bolnici „Bethanien“ u Morsu, u blizini njegovog doma u severnozapadnoj Nemačkoj.
Klinika je poznata po praksi da pacijente s problemima disanja nerado stavlja na mehaničke respiratore, koji podrazumevaju intubaciju, odnosno stavljanje cevi niz grlo.
Lekar (48), otac dvoje dece i strastveni triatlonac je bio zabrinut da bi invazivni respirator mogao da mu škodi. Ubrzo nakon što je primljen u klniku imao je velikih poteškoća s disanjem čak i s maskom za kiseonik. Bilo mu je toliko loše da mu se činilo da je neizbežno da će završiti na respiratoru.
Međutim, ni jednoga trenutka se njegovi doktori nisu odlučili da ga stave na respirator koji bi disao za njega. Samo nedelju dana kasnije zdravlje mu se toliko poboljšalo da je mogao da napusti bolnicu, pise „Jutarnji„.
Bergmanov slučaj pokazuje zaokret u praksi na prvoj crti obrane od Covida-19 jer su lekari počeli da preispituju odluku o tome kada i kako će koristiti mehanički ventilator za najteže bolesnike, a u nekim slučajevima da li će ih uopšte koristiti. Dok su doktori na početku epidemije začas napunili odeljenje intenzivne nege pacijentima na respiratoru, sada mnogi pomno razmatraju takvu odluku i razmišljaju o drugim opcijama.
Uređaji koji pomažu pacijentima pri disanju postali su važno oružje u borbi protiv Covida-19, virusa koji je dosad ubio 183.000 ljudi. Kada je u februaru epidemija korona virusa počela da se širi u Evropi, pa i ostataku sveta, mnoge države krenule su u nabavku respiratora jer su bolnice u tom polju bile u deficitu. Nemačka ih je naručila 10.000, a Trampova administracija je potrošila 2,9 milijardi dolara za gotovo 190.000 respiratora.
Rojters je razgovarao sa 30 lekara i zdravstvenih stručnjaka iz Kine, Italije, Španije, Nemačke i Sjedinjenih Država, koji su lečili pacijente obolele od Covida-19. Gotovo svi su se složili da su respiratori od vitalnog značaja u lečenju bolesti i spašavaju živote. U isto vreme mnogi su istakli rizik od upotrebe najinvazivnijih, mehaničkih respiratora, i to ako se koriste prerano, prečesto i od strane nedovoljno iskusnih doktora.
Promena pristupa u upotrebi respiratora mogla bi imati dalekosežne implikacije dok države i fabrike ubrzavaju proizvodnju uređaja za veštačko disanje. Pacijenti s manjkom kiseonika u krvi ili hipoksijom uglavnom su bili intubirani i stavljeni na respirator na dve do tri nedelje i njihove šanse za preživljavanje bile su pola- pola, poručili su lekari koje je intervjuisao Rojters, a rezultati su to i nedavnog istraživanja.
Ovi podaci sugerišu da su pacijenti koji su bili intubirani, barem u ranoj fazi pandemije, imali veću stopu smrtnosti od pacijenata na respiratorima koji su bolovali od bakterijske upale pluća. To pak nije dokaz da respiratori ubrzavaju smrt, povezanost između intubacije i stope smrtnosti morala bi biti dodatno ispitana, kažu lekari.
Andre Bergman kaže da je bio očajan u trenucima dok je jedva disao.
„U jednom trenutku više mi nije bilo stalo. Bio sam toliko iscrpljen da sam pitao lekara hoću li uopšte ozdraviti. Govorio sam da bi mi bilo lakše da nemam decu ili partnera, rekao bih im da me samo puste na miru“, izjavio je za Rojters.
Umesto da ga stave na respirator, lekari na klinici u Mersu su mu dali morfijum i držali mu masku za kiseonik. U međuvremenu je njegov nalaz na korona virus bio negativan, ali još uvek se nije u potpunosti oporavio.
Tomas Vošar, šef bolnice i nemački pulmolog, odlučno se protivi ranoj intubaciji pacijenata obolelih od korona virusa. Mnogi lekari, uključujući Vošara, brinu zbog rizika da bi respiratori mogli oštetiti pluća pacijenata. Doktori koje je intervjuisao Rojters slažu se da mehanički respiratori spasavaju živote, posebno u slučajevima kada se zdravlje pacijenata naglo pogorša.
Od 36 korona pacijenata s teškim simptomima do sredine aprila Vošar ističe da je intubirao samo jednog pacijenta s teškim neouromišićnim poremećajem. Bio je to njegov jedini pacijent koji je preminuo, dok se 31 pacijent oporavio.
KORONAVIRUS:
„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane
RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi
ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?
NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:
Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa
Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)
Izbegavajte rukovanje i ljubljenje
Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati
Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?
Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?
Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…
Tagovi
