U proteklom periodu nivo higijene svuda je podignut na jedan viši nivo. Supermarketi, frizerski saloni, teretane i druge prodavnice nastoje da obezbede što bolje uslove za svoje mušterije. Isti sučaj je i sa taksi prevoznicima. Taksi vozila danas se redovno dezinfikuju, a svi vozači imaju maske i rukavice. Posle svake vožnje zadnje sedište se prebriše, baš kao i kvake, i sprovodi se stroga procedura kako bi putnici bili maksimalno bezbedni. Međutim, iako svesni da su među onima koji su na udaru nove pandemije, taksisti nastavljaju sa radom kako bi pomogli svima kojima su vožnje neophodne i u ovim vremenima, ali i kako bi pokušali koliko toliko da zarade za život.
Među onima koji su se „sudarili“ sa koronom, a potom preležali bolest i uspešno se izlečili, je i Srđan Nikolić, pedesetogodišnji taksista iz Beograda koji se već pune 23 godine bavi ovim poslom.
Njegova priča je pobednička i zato nam otkriva kako je to biti taksista u doba korone, kako se izborio sa virusom i čija pomoć mu je u proteklom periodu značila.
U periodu kada se veliki broj naših ljudi vratio iz inostranstva, pogodila vas je korona. Kako se danas osećate?
– Hvala Bogu, sada sam dobro i drago mi je da sam se brzo oporavio. Zapravo, osećam se odlično. Srećom, moje stanje nije bilo kritično, ali nije ni malo lep osećaj kada shvatite da ste oboleli od koronavirusa. Zaista sam se pridržavao svih preventivnih mera, ali kao i svi ostali išao sam u kupovinu, izlazio napolje i virus me je negde uhvatio. Najpre sam imao temperaturu, zatim suvi kašalj i malaksalost. Odmah sam odlučio da posetim lekara koji mi je rekao da moram da provedem dve nedelje u izolaciji, što sam i učinio. Prvo nisam mogao da verujem da sam zaražen, onda sam polako prihvatio tu činjenicu. Mnogo mi je značila podrška supruge koja mi se našla u ovom periodu, ali i podrška koju su kolege pokazale. I drago mi je da niko od mojih kolega ili putnika nije zaražen.
Kako ste provodili vreme tokom karantina?
– U svojoj sobi, uglavnom gledajući filmove i čitajući razne zanimljivosti na internetu. Iskoristio sam ovo vreme za neke stvari za koje nisam imao vremena inače. U nekim trenucima mi je bilo malo dosadno, ali znao sam da mora tako kako bih što pre ozdravio.
Koje mere zaštite koristite u svom vozilu?
– U automobilu imam uvek asepsol, a od kada je krenula ova priča oko koronavirusa redovno sam koristio alkohol za dezinfekciju površina, kao i rukavice i masku. Sprovodim sve mere, jer je zdravlje putnika najvažnije. Planiram da nastavim da koristim sve to i u narednom periodu, bez obzira na ublažavanje situacije. Moram da kažem da se putnici uglavnom pridržavaju svih preporučenih mera, svi nose maske i rukavice, mada ima raznih ljudi, a svako ima pravo da radi onako kako misli da treba.
Tokom perioda izolacije, dok niste mogli da radite, kako ste se snašli?
– Imam tu sreću da sam deo servisa Yandex.Taxi koji je razvio specijalni program pomoći sa poboljšanim uslovima za svoje partnere u Srbiji. S obzirom na to što mi se desilo, imao sam pravo na određenu novčanu naknadu, na čemu sam im zahvalan. Za sve ove godine koliko radim kao taksista nikad nisam dobio takvu vrstu pomoći, a u trenucima kada ima manje posla, posebno kada ni nemate mogućnost da radite i zaradite za sebe i svoju porodicu, tako nešto i te kako dobro dođe. Lepo je imati podršku u ovim trenucima.
Kako je biti taksista u doba korone?
– Izazovno, ali se trudim maksimalno. Posla ima sve manje, a i vidim da su taksi stanice ovih dana pune. Ja već neko vreme nisam radio, ali razgovaram sa kolegama. Neki su u poslednjih dvadesetak dana imali svega po pet vožnji dnevno. Moj radni dan traje oko devet sati. Izlazim oko 11 časova ujutro i radim do devet uveče. Kako živim u Sremčici, potrebno mi je malo više vremena dok dođem do prve taksi stanice, nekih 15 kilometara. Kad stignem, onda sednem u kola i čekam. Tokom ove epidemije, čekam i po dva, tri sata dok nekom ne zatreba vožnja – priča Nikolić.
Kako uspevate već 23 godine da uspešno obavljate ovaj posao?
– Kada radite toliko dugo bez ikakve prijave ili incidenta, onda je to valjda i pokazatelj da dobro radite posao. To je ono što me motiviše. Ja sam neko ko voli da popriča i da se našali sa svojim strankama, ali sve u granicama pristojnosti. Nekad se desi da osoba koju vozim nije raspoložena, nekad možda ja nisam raspoložen, ali uvek se trudim da svaku vožnju odradim što profesionalnije.
Ko su po vašem mišljenju heroji ove epidemije?
– Lekari definitivno! Zatim policija, vatrogasci, ali i oni naizgled nevidljivi ljudi, kao što su pekari, mlekari, radnici u prodavnicama, u uslužnoj delatnosti, kuriri, poštari…
A taksisti?
– Verujem da i među nama taksistima ima heroja. Sve moje kolege koje tokom ove situacije voze medicinske radnike na posao, one koji moraju da odu do prodavnica u kupovinu, i sve one kojima je vožnja neophodna su heroji. Baš kao i svi drugi koji na neki način doprinose poboljšanju trenutne situacije – zaključuje Nikolić.
