Kostur ogromne nove džamije iznikao je prošle godine na zapadnoj strani istanbulskog trga Taksim nadvisujući spomenik sekularnom osnivaču turske republike, Mustafi Kemalu Ataturku.
Dok je ova džamija stasavala, voljeni simbol Ataturkovog doba, istanbulska opera, potpuno je srušena.
Ima Turaka koji se protive džamiji – iako neki dovode u pitanje veličinu građevine i njen otomanski stil – ali simbolizam bogomolje koja dominira Ataturkovom sekularnom republikom nije izgubljen.
Podizanje džamije na trgu bilo je cilj nekoliko vlada od pedesetih godina prošlog veka. U tome je konačno uspeo predsednik Redžep Tajip Erdogan u okviru svojih nastojanja da se istakne i obeleži islamska vera i glorifikuje otomanska prošlost ovog grada.
“Džamija potpuno menja topografiju i izgled trga”, kaže Soner Čagaptaj, direktor Programa za istraživanje Turske na Institutu Vašington. “Ona je, zapravo, simbol Erdoganove vladavine turskom republikom.”
Nekadašnji plan koji je Erdogan forsirao u vreme kada je bio gradonačelnik Istanbula omela je vojna intervencija 1997. godine koja je smakla islamističku vladu u Ankari. Sada njegov plan da preuredi trg postaje stvarnost.
Trg Taksim je centar gradskog života i simbol moderne republike podignut pre skoro 100 godina.
Na njemu je uvek živo, sve vrvi od turista i trgovaca, a glavno mesto okupljanja je spomenik Ataturku koji je prikazan kako vodi borbu za uspostavljanje moderne Turske nakon pada Otomanskog carstva.
Na Trgu Taksim 2013. godine održani su protesti protiv Erdogana koji je u to vreme bio premijer Turske.
Borci za zaštitu životne sredine, student, umetnici i aktivisti okupili su se na trgu, a njihov cilj bio je da zaustave Erdoganove planove da sagradi šoping centar u stilu baraka iz otomanskog doba.
Policijske snage su, po Erdoganovom naređenju, ugušile protest; desetine ljudi je uhapšeno, dvoje je izgubilo život u Istanbulu, a još šestoro u protestima širom zemlje.
Trg Taksim nekada je označavao ivicu grada, a u oblastima oko njega živele su nemuslimanske zajednice Grka, Jermena i Jevreja. On je u doba Ataturkove republike postao centar modernog Istanbula.
“Taksim je simbol napretka i modernizma”, kaže Mudžela Japidži, sekretarka grupe Solidarnost za Taksim koja se bori za očuvanje zaštićenog statusa za trg.
Stariji građani žale se na komercijalizaciju koja je došla sa popularnošću trga i istisla lokalne umetnike. Kada je na trgu 2012. uvedena pešačka zona, trg je postao još popularniji, ali je, smatraju lokalni prodavci, izgubio dušu.
“Starija verzija trga bila je lepša”, smatra Gulzade Jorgun koja na trgu prodaje cveće već 43 godine. “Nekada su ovde išli tramvaji i električni autobusi i mogli ste da nađete mnogo malih radnji sa dobrom hranom.”
U februaru 2017. godine Erdogan je predstavio plan o izgradnji džamije.
A onda je prošle godine naredio rušenje Kulturnog centra Ataturk, istaknute modernističke građevine u kojoj su generacije Turaka slušale koncerte, opere i pozorišne predstave.
Iako simbol otvorenosti republike prema zapadnjačkim vrednostima, ovaj kulturni centar zatvoren je još 2008. zbog navodnog renoviranja, ali nikada nije ponovo otvoren.
Erdogan nikada nije krio da ne ceni umetnost preterano, ipak, najavio je da će centar biti obnovljen, ali da će biti podignute i barake.
“Žele da privatizuju skver”, kaže Mudžela Japidži.
Ona je jedna od 16 ljudi koji su nedavno optuženi da su učestvovali u protestima pre šest godina. Ukoliko budu proglašeni krivim, mogli bi da budu osuđeni na doživotne kazne.
Grupa Solidarnost za Taksim osudila je optužbe protiv demonstranata.
“Ukoliko demokratija jednog dana dođe u ovu zemlju, ona će crpsti moć od egalitaraca, libertarijanaca i mirnog zajedništva. Možete suditi milionima ljudi, ali nikada nećete uništiti istinu”, navodi se u saopštenju grupe.
Tagovi
