Svetski dan slobode medija: Pet minuta gromoglasne tišine za slobodu medija

Danas se obeležava Svetski dan slobode medija. Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“, kao i Sindikat novinara Srbije pozvali su sve novinare i medije da u 11.55 isključe ton, zamrače ekrane i ćutke se pridruže akciji „Pet minuta gromoglasne tišine“.

U saopštenju Sindikata novinara Srbije se ukazuje da je vanredno stanje izazvano epidemijom koronavirusa dodatno pokazalo da medijski radnici u Srbiji imaju male i neredovne zarade, da rade bez ili sa lako raskidivim ugovorima, da im je zabranjeno sindikalo organizovanje.

Dodaje se i da medijski radnici trpe pritiske vlasti i vlasnika medija da se izveštava u njhovom, a ne u javnom interesu, kao i da se novinari hapse i da im se preti.

Ministarstvo kulture i informisanja čestitalo je Svetski dan slobode medija svim novinarima i medijskim radnicima u Srbiji i pozvalo ih da više pažnje usmere na verodostojnost informacija i da se ponašaju profesionalno i odgovorno.

U Proglasu Udruženja novinara Srbije povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija, navodi se:

Novinari će se godine sećati i po konferencijama za štampu u vreme pandemije bez prisustva novinara s objašnjenjem da je to posledica brige za njihovo zdravlje.

Pamtiće se i reagovanje ministra odbrane Aleksandra Vulina na neobjavljeni tekst bivšeg ministra Dragana Šutanovca napisan za „Nedeljnik“. To reagovanje i kasniji odgovor iz kabineta ministra odbrane izazivaju sumnju da je presretnuta elektronska pošta ili da su prisluškivani telefoni članova redakcije „Nedeljnika“.

Godinu je obeležilo i povećanje broja fizičkih i verbalnih napada, pritisaka, uvreda i kampanja vređanja novinara koje ne dolaze samo od centara moći nego i od samih kolega. Toliko međusobnih optužbi i uvreda među novinarima nije bilo od devedesetih godina prošlog veka.

Udruženje novinara Srbije očekuje da ove godine bude potvrđena prvostepena presudama ubicama Slavka Ćuruvije, da budu optužene ubice Milana Pantića, da konačno budu pokrenuti postupci za ubistvo 17 naših kolega ubijenih i nestalih na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2005. godine, kao i za ratne zločine počinjene nad 16 medijskih radnika RTS-a i troje kineskih novinara stradalih u napadima NATO-a 1999. godine.

Očekujemo i da budu osuđeni izvršioci i nalogodavci paljenja kuće Milana Jovanovića u decembru 2018. godine.

U godini za nama nastavljen je sunovrat projektnog sufinansiranja medijskog sadržaja. Suprotno propisima, sve više novca građana odlazi medijima koji otvoreno krše Kodeks novinara.

Krši se pretpostavka nevinosti, privatnost, objavljuju podaci iz zdravstvenih kartona. Kosovski portal Gazeta Sinjali objavio je lične podatke 210 Srba, Goranaca i Roma koji su se našli u karantinu ili su evidentirani kao oboleli od korona virusa, a javni servis Kosova optužio je Srpsku pravoslavnu crkvu da bolest leči „primitivnom ruskom metodom“ i da su srpski manastiri „puni ruskih špijuna “, čime je ugrozio prava cele srpske zajednice.

Ovaj treći maj drugačiji je od svih do sada. Zbog pandemije virusa korona, medijima, posebno štampanim tiraž je dramatično pao dok su lokalni mediji ostali bez prihoda od marketinga. Udruženje novinara Srbije strahuje da će loš ekonomski položaj, dodatno ugrožen pandemijom, dovesti do otpuštanja novinara i gašenja medija.

UNS zato zahteva: 

1. Da Vlada osim mera finansijske podrške mikro, malim i srednjim preduzećima formira i SOS fond za podršku štampanim i lokalnim medijima. Neophodno je da štampani mediji dobijaju subvenciju po prodatom primerku do kraja i bar tri meseca po okončanju vanrednog stanja. Honorarci u lokalnim medijima (štampanim, elektronskim i onlajn) treba da budu obuhvaćeni merama koje važe za zaposlene u mikro, malim i srednjim preduzećima. Ove pogodnosti mogli bi da koriste samo oni poslodavci koji se obavežu da u narednih godinu dana neće smanjivati plate, honorare i broj zaposlenih i honorarnih saradnika za više od 10 odsto.

2. Da do kraja godine Ministarstvu kulture i informisanja budu odobrena dodatna sredstva za raspisivanje konkursa za sufinansiranje proizvodnje medijskog sadržaja od javnog interesa, a da Vlada i Ministarstvo finansija uslove prenos sredstava lokalnim samoupravama obavezom sprovođenja konkursa za projektno sufinansiranje medija.

3. Da pomoć medijima obuhvati i sledeće mere:

– oslobađanje od plaćanja doprinosa i poreza na zarade dok traje vanredno stanje i naredna tri meseca;

– oslobađanje od plaćanja komunalnih naknada i ostalih nameta gradova i opština uključujući porez na imovinu dok traje vanredno stanje i naredna tri meseca;- uvođenje trajne mere plaćanja PDV-a po naplati.

4. Da Vlada uspostavi dijalog sa novinarima i medijima, uvažavajući standarde novinarske profesije i potrebe građana za pravovremenim, istinitim nepristrasnim i potpunim informisanjem.

5. Da Vlada do kraja godine omogući početak rada na izradi medijskih zakona, u skladu sa usvojenom Medijskom strategijom, što znači da se državna pomoć medijima može dodeljivati isključivo ukoliko poštuju etičke standarde, kao i radna prava novinara i medijskih radnika. Zakonom treba da bude propisana obaveznost raspisivanja godišnjih konkursa u svim lokalnim samoupravama i donji prag obaveznog izdvajanja novca za medijske projekte.

6. Da do promene medijskog zakonodavstva Vlada, odnosno Ministarstvo kulture i informisanja, jasno daju na znanje lokalnim samoupravama da neće tolerisati zloupotrebe u projektnom sufinansiranju medija.

7. Da Vlada pruži podršku Komisiji za istraživanje ubistava novinara kako bi posle 20 godina bila podignuta optužnica za nalogodavce i ubice novinara Milana Pantića i rasvetljene okolnosti smrti Dade Vujasinović. Očekujemo i da Apelacioni sud u Beogradu potvrdi presudu ubicama vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije.

8. Da Specijalno tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu i Specijalno tužilaštvo u Prištini počnu da sarađuju na rasvetljavanju ubistava i otmica počinjenih nad 17 novinara na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2005. godine a da Specijalni sud za zločine počinjene na Kosovu od 1. 1. 1998. do 31. 12. 2000. godine sa sedištem u Hagu slučajeve ubijenih novinara na Kosovu i Metohiji prioritetno uzme u rad.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) povodom Dana slobode medija podseća javnost da su pretnje i napadi na medijske radnike i medije zapravo ugrožavanje pravo građana da budu objektivno i pravovremeno informisani, što je preduslov za ostvarivanje svih ostalih građanskih prava.

„Hapšenje novinara, napadi na njih, kampanje mržnje kako u onlajn sferi, tako i svakodnevnom životu često i u samim institucijama države, kao i uništavanje autonomije redakcija – samo produbljuju krizu kroz koju novinarska profesija prolazi pojavom velikog broja dezinformacija i mera u suzbijanju pandemije koje se u Srbiji koriste za dodatno sužavanje slobode novinara“, navodi NDNV u saopštenju.

Posebno u ovim momentima profesionalno novinarstvo i novinari koji poštuju Kodeks novinara Srbije su neophodni građanima i građankama, kažu.

NDNV je pozvao kolege i koleginice da se „čvrsto drže novinarskog kodeksa i da uprkos pritiscima vlasti i finansijskih izvora istraju u odbrani slobode govora i prava građana da budu kvalitetno informisani“.