Autor: Dejan Radovanović, Associate Partner u agenciji Executive Group
Usled sveopšte zaokupljenosti praćenjem statistike novoobolelih i intenzivnog prilagođavanja novonastalim okolnostima življenja i poslovanja, povratak u novu normalnost nakon pandemije korona virusom pre samo nekoliko nedelja zvučao je gotovo kao nekakav udaljeni, totalno apstraktni new age BS ili post apokaliptična blokbaster kulisa. Već danas nalazimo se u samom osvitu nove normalnosti, pitajući se da li će nas to novo i nepoznato žuljati koliko i zaštitne maske i rukavice ili će se svet darvinistički prilagoditi tako da sve postane nekako bolje i udobnije, više po meri čoveka kakav je oduvek trebalo i da bude.
Očekivano, mnogo je onih koji misle da je promena koja nam se upravo dešava promena na bolje i da je zapravo ova pandemija došla kao poručena kako bismo se vratili nekoliko koraka nazad i postavili nove prioritete, uzimajući, ali sada stvarno, u obzir kategorije kao što su mahnita potrošačka opsednutost, otuđenost ili globalno zagađenje. Podjednako očekivano, nešto je manje onih kao što je francuski pisac Mišel Uelbek koji ne očekuju neki „novi svet“ nakon pandemije korona virusa. „Nimalo ne vjerujem u izjave tipa ‘više ništa neće biti kao pre’. Naprotiv, sve će ostati potpuno isto“, kaže Uelbek, dodajući da smatra da će svet biti čak i „nešto gori“ nego što je bio.
Kako je metafizika nešto što najčešće osećamo, a ne umemo da izrazimo, nije ni važno da li će svet biti bolji ili gori, dovoljno je da shvatimo da će biti drugačiji. Biznisi ionako nemaju mnogo vremena da levitiraju između egzaltiranog optimizma i ciničnog nepoverenja u svet i njegovu sposobnost samoizlečenja. Realnost nije ukinuta, ona traje uvek sada I ovde, i svi smo u niskom startu u trci za što bolju poziciju u novoj normalnosti.
Kakva će biti vaša startna pozicija u novoj normalnosti zavisi ipak od toga gde ste se zatekli u trenutku izbijanja krize. Postoje industrije koje su se našle na prvoj liniji udara i koje se, na njihovu nesreću, teško uklapaju i u postepidemiološku sliku novog post sveta. Industrija komunikacija nije jedna od tih. Ona se ne može se smatrati gubitnikom pandemije, ali ni dobitnikom krize, jer je određeni broj klijenata ipak bio prinuđen da ograniči svoje budžete. Ipak, više-manje svima je jasno da u novom post korona svetu nema mesta za korporativnu introvertnost. Čak i onima koji, kako je to popularno reći, umesto da “uđu u pucanj”, čekaju da prođe prvi talas normalizacije, igrajući, kao i uvek, na sigurno. Upravo ti, neokonzervativni ziceraši post sveta su u riziku da dugoročno budu najveći gubitnici pandemije, jer igrajući na sigurnu kartu mogu malo da dobiju i mnogo da izgube. Borba za startne pozicije u novom post svetu je u punom jeku.
Šta nam je naša borba protiv pandemije zapravo donela?
Rad na daljinu ili rad od kuće već godinama je globalni trend koji se ozbiljno primio samo u nekoliko vrlo specifičnih industrija. Virus nas je sve, tačnije gde god je bilo moguće, naterao da usvojimo ovaj koncept praktično preko noći i u osvit nove normalnosti, možemo reći da je eksperiment uspeo. Poslodavci su, nakon ovog iskustva, stekli novo poverenje u svoje zaposlene i njihovu sposobnost koordinirane samo-organizacije u samoizolaciji. I to je dobra vest. Nakon ovog iskustva za očekivati je da će poslodavci više ceniti svoje zaposlene koji su se pokazali kao dorasli izazovima pandemije. Sledi nastavak trenda distanciranog poslovanja u kome će neposredni kontakti sa klijentima, saradnicima, partnerima biti digitalno sterilisani barem još neko vreme. Upravo tu leži zamka koju treba izbeći kako bi se izbegla robotizacija i avatarizacija, što je posebno značajno za komunikaciju I srodne forme kreativnih industrija.
Nova adaptibilnost je zapravo ključna reč u poslovanju u novoj realnosti. Ovo je trenutak kada mnogo toga ne znamo o svetu koji nas okružuje, ali postoji imperativ da šta god da se desi moramo za to da budemo spremni dok kažeš switch. Veština procena svih mogućih rizika u poslovanju i njihova integracija u komunikacione planove onih koji žele da imaju održivi biznis dobija novu specifičnu težinu. Alternativni servisi, kanali komunikacije, distribucije, organizacije poslovanja neophodni su u novoj normalnosti. Alternacija svega u domenu poslovanja ići će dominantno digitalnom transverzalom, a krajnja destinacija u ovom trenutku je nepoznata. Svaki zaokret u poslovanju nemoguće je međutim sprovesti bez pažljivo skrojene komunikacione strategije koja mora da uključi sve relevantne javnosti, uključujući i onu koja se u poslovanju često uzima zdravo za gotovo, a to su interne komunikacije, odnosno komunikacija prema zaposlenima.
Post svet ima svoju primenjenu leksikografiju u kojoj uglavnom dominiraju ključni pojmovi sa prefiksima online i distance i varijantama na ove dve teme: online shopping, digital and contactless payments, distance learning, telehealth, Supply Chain 4.0, robot deliveries… Preskakanje fizičkih barijera u komunikaciji više i nije hot topic, ali jeste u brojnim drugim industrijama. U komunikacijama fizičke barijere su uspešno preskočene i pre pandemije, samo je to nakon ovog iskustva postalo više nego očigledno. Sada je na ispitu naša sposobnost da kreiramo sadržaje koji mogu da ispune emocionalne zahteve fizički distanciranih ljudi, a oni se, gotovo nikada, suštinski i ne menjaju. Online entertainment je još jedan ključni koncept novog sveta koji nedostatak interpersonalne interakcije mora da nadoknadi novim formama interakcije ukoliko želi da bude održivi supstitut i nakon perioda globalne samoizolacije, ali i za njen drugi ili treći talas.
Iz domena komunikacije treba istaći i to da korporacije imaju novu šansu da u novoj normalnosti redefinišu principe korporativne filantropije i jasno odgovore na pitanje čemu zapravo služe i kakva je njihova uloga u post svetu koji samo što nije, u kome je, čak i da je sve zaista ostalo isto, istovremeno sve i potpuno drugačije.
