„Kao da lekari više nisu naši heroji, to je gotovo…“: Dnevnik Verana Matića na Nedeljnik.rs

Vanredno stanje je završeno, ali potreba za vanrednim stanjem sa ograničavanjem kretanja postoji i dalje. Ne možemo se osloniti na pojedinačnu i kolektivnu odgovornost da ćemo voditi računa o sebi i drugima. Izgubljena je „nevinost“ tokom spontano organizovanog okupljanja pred zgradom Skupštine Srbije, isto kao i performansima štrajkovima glađu. Gledao sam ljude koji su okupljeni, koje su okupili, kao da su omađijani, bez ikakve brige o sopstvenom interesu, javnom interesu, o dimeniziji opasnosti koju direktno proizvode prisustvovanjem skupu bez ikakvog računa o distanci, bez maski, rukavica, sa voljom da drugima i sebi nanesu zlo. Zaraze, ili nasilja, svejedno. Sigurno se dogodilo i jedno, a drugo smo videli sa fizičkim nasrtajem na ženu.

Kao da je namerno uključeno resetovanje, baš ono najgore što je moglo da se dogodi. Prekinut je kontinuitet izgradnje odgovornog ponašanja, brige za sebe i druge.

Kao da lekari više nisu naši heroji, to je gotovo sa krajem vanrednog stanja, do nove prilike. Toliko o iskrenom odavanju priznanja profesionalcima koji se žrtvuju za pacijente.

***

Dobročinstvo funkcioniše i dalje, naravno sa smanjenim obimom. Biće velika šteta ako se trend smanivanja filantropskih davanja spusti na minimum, jer problema, naročito u socijalnoj sferi, ima sve više, a u medicinskoj, takođe.

Danas smo dovršili ugovor sa donatorom koji donira 100.000 dolara za sanitetsko vozilo za jednu od klinika, opremu za porodilište i za intenzivnu negu jedne kardiohirurgije u kojoj na čekanje operacije čeka oko 400 pacijenata, zbog nedostatka kvalitetnih prostornih kapaciteta intenzivne i operacione sale. Nadam se  da je ovo početak rešavanja problema i te klinike, kao i bolesnika koji čekaju na operacije koje život znače. A za koje može biti kasno za šest meseci, kada dođu na red za operaciju. I ovde rade posvećeni lekari koji  bi mogli više kada bi im bili obezbeđeni bolji uslovi za rad.

***

Zovem neke lekare sa kojima smo intenzivno komunicirali u protekla dva meseca, rešavajući svakodnevne probleme. Neki od njih su mi već govorili da će zasluge biti zaboravljene, ignorisane, ili da će ih prigrabiti oni koji su na neki način bili dezerteri iz procesa… Sve već viđeno.

U samo  jednoj bolnici, danas je primljeno sedam novih pacijenata (čujem da ih je ukupno 67).

***

Od početka pandemije, često čujemo kontradiktorne poruke od naših stručnjaka, lidera, kao da  su već stvoreni određeni novi mitovi… Pa, otud i stalna potreba proveravanja, gledanja iz nove dimenzije, drugih cipela. Ono što se događa u Sjedinjenim Američkim Državama je zanimljivo. Nikola Ivica je molekularni biolog, diplomirao na Harvardu, dovršava doktorat. On iznosi sledeće gledište:

„Ukratko, mislim da postoje dva velika mita među evropskim (a pogotovo srpskim) epidemiolozima koji bi morali da se javno kritikuju.

1. Stalno se porede uobičajene sezonske respiratorne infekcije sa pandemijskim, a u pitanju su dva različita epidemijska događaja. Na primer, sve pandemije gripa u proteklih 100 godina su nastajale tokom prolećnih i letnjih meseci. Takođe, epidemija virusa SARS je bila u piku tokom maja 2003., a epidemija virusa MERS je krenula sa arapskog poluostrva na 40 stepeni u pustinji. Iako je teško predvideti potencijal zaraznosti novog virusa tokom letnjih meseci, teza da će SARS-CoV-2 tokom leta nestati nije utemeljena niti na naučnim niti na istorijskim podacima. Takođe, tropske države kao što su Singapur i Brazil imaju ogroman problem sa prenosom zaraze.
2. Postoji mit da je ljudski imunitet nekakav gorostas koji može da pobedi svakog patogena i da će sve biti u redu ako jedemo dovoljno voća i povrća. Moguće je da je ovaj mit rezultat sterilizacije ljudske okoline koja je dovela do toga da mi imamo vrlo malo kontakta sa ozbiljnim mikrobima. Činjenica je da je naš imuni sistem poprlično trapav, i da sa velikim brojem patogena ne ume da se izbori bez većih problema. Što se tiče koronavirusa, a to važi i za neke druge viruse, ponekad veliki problem nastaje ako prilikom prve infekcije imuni sistem ne razvije dovoljno jak imuni odgovor. Onda prilikom druge infekcije umesto da neutrališe virus, imuni sistem ga uvuče u sebe i pomogne u replikaciji, što dovodi do teške kliničke slike. Taj proces se zove antibody-dependent enhacement (pogoršanje izazvano antitelima) i sada je odlično vreme da se šira javnost upozna sa ovim procesom. To bi značilo da bi jedan deo od 90% ljudi koji su imali vrlo blag oblik bolesti u prvom talasu mogao da ima mnogo teže simptome u drugom talasu. Postoji nekoliko pokazatelja iz Njujorka da bi upravo to moglo da se desi (videti na primer Kawasaki bolest kod dece), ali brojevi su za sada vrlo mali i nemamo dovoljno informacija u kojoj meri ovaj proces doprinosi težoj kliničkoj slici. Dodao bih još da postoji i mit da imuni sistem štiti pojedinca, a u stvari naš imunitet je evoluirao da štiti populaciju, zbog čega postoji ogroman urođeni diverzitet u populaciji na koji ne možemo da utičemo“.

Nikola me je uplašio i zabrinuo. U isto vreme, lakše mi je kada znam. Da budem svestan opasnosti, i zabluda.

Mislim da je jako važno da nas autoriteti medicine svojim promišljanjem i podacima zabrinu, i uplaše. U isto vreme, mislim da je izuzetno važno da od lidera, političkog i društvenog establišmenta, koji ima uticaj i mogućnost upravljanja, dobijamo ubedljive informacije o tome da je sve što se čini, maksimum za opšte dobro i dobro svakog građanina.