Bio je 8. april 1977. godine kada je u hali Čikago Bulsa tokom predstavljanja igrača ugašeno svetlo. Takve stvari nisu bile uobičajene u NBA ligi tih godina. Franšizi koja je halu mogla da napuni samo kada dođu Seltiksi, Lejkersi i Siksersi, a koš protivnika samo pod posebnim klimatsko-sudbinskim uslovima, bio je potreban spektakl. Dobili su ga sedam godina kasnije kada im je svetlo upalio Majkl Džordan, a kada je u kombinaciju sa razglasa uključena i muzička tema „Sirius“, Bulsi su otključali sef budućnosti. Tamo su protivnici bivali pobeđeni već kada spiker u mikrofon izgovori: „Aaaaand now, the starting line-ups for your Chicago Bulls…“
Ti su zvuci sa razglasa i dvadesetak godina kasnije, kada Bulsi nisu ličili ni na šta, a kamoli na sebe, bili jedini most ka nekim srećnijim vremenima koja su prošla. Poslednjih nedelja, taj je most produžen sve do uvodne špice serije „The Last Dance“. To je onaj trenutak kada se na ekranu – prvi put bez ikakvog smisla – pojavi ono Netfliksovo „skip intro“.
Ne, ne postoji deo ove serije koji bi trebalo preskočiti…
Trebalo je da se pojavi ova serija da bismo shvatili neverovatnu činjenicu – Majkl Džordan je u stvari potcenjen. Dohvat njegovog talenta potpuno je zanemaren, njegov uticaj na čitav sport je relativizovan, ostalo je nekoliko priča o njegovom takmičarskom duhu i trofejna sala. Tek kada smo videli kako Džordan zaista mrzi, kako se podsmeva, kako se plaši da izgubi jednako koliko voli da pobedi, kako se slomi i ponovo sastavi i opet se slomi, da mu ego radi brzo skoro kao mozak, da je Čovek – tek tada je postalo jasno da ne postoji poređenje koje Džordan ne bi pretvorio u besmislicu.
Ceo tekst o „Poslednjem plesu“ Čikago Bulsa objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 21. maja.
Svi čitaoci Nedeljnika na poklon dobijaju prvu knjigu iz edicije „Velike biografije“: „Josip Broz Tito – Bilo jednom u Jugoslaviji“
Tagovi
