Pre jednu deceniju, kada su pohlepa i nemarnost finansijske industrije umalo uništile američku ekonomiju, ljudi su oprostili i zaboravili. Sada tehnološka industrija pravi greške – zloupotreba privatnosti, pritisak na konkurenciju i širenje mržnje. Gugl, Fejsbuk, Amazon i Epl možda se neće tako lako izvući kao Goldman Saks.
Elizabet Voren, senatorka iz Masačusetsa koja je najavila kandidaturu za predsednika, nedavno je iznela predlog za uvođenje ozbiljnih restrikcija u tehnološkoj industriji. Druga kandidatkinja Demokratske stranke, senatorka Ejmi Klobušar iz Minesote, iznela je sličan predlog i istakla da „postoji ogroman problem monopola“.
U vreme kada u Americi sve izaziva nekakve kontroverze, reakcija na ove ideje bila je iznenađujuće pozitivna.
„Moramo da ih razdvojimo“, rekla je Elizabet Voren u jednoj političkoj emisiji, a samo je jedan čovek kritikovao njen predlog: Hauard Šulc, vlasnik Starbaksa, koji koketira sa mogućnošću da bude nezavisni kandidat na predsedničkim izborima. „Milijarder, zar ne?“, primetila je Vorenova.
Ova političarka decenijama se bori za snažniju intervenciju države, što je opasna teritorija još iz vremena Reganove administracije.
„Antitrust“ o kojem Vorenova priča jednako je nepopularan kao „socijalizam“ i „viši porezi na više prihode“.
Kada je Ministarstvo pravde ustanovilo da kompanija zloupotrebljava svoju moć utemeljenu na monopolu i da treba da bude rasformirana, reakcije su bile izmešane.
Vlada je pokrenula takav postupak protiv kompanije IBM 1982. godine posle više od decenije. Slučaj je pokrenut i protiv Majkrosofta 2001. godine. Samo se, međutim, slučaj sa AT&T koji je 1982. pristao da se rascepka u jednu glavnu i sedam regionalnih telekomunikacionih kompanija može smatrati nekim uspehom.
„Nešto se definitivno promenilo“, kaže Džefri A. Man, osnivač tink-tenk organizacije Internacionalni centar za pravo i ekonomiju u Oregonu. „Većina ljudi gaji simpatije prema Amazonu, Eplu, Guglu, pa čak i Fejsbuku, ali mislim da se intenzivira skepticizam u vezi sa tim kompanijama.“
Gugl i Fejsbuk nude svoje usluge besplatno, dok je Amazon izgradio reputaciju na prodaji po niskim cenama. Njih je zato teško regulisati, pošto ne postoji osnovni preduslov da je nastala povreda prava u slučaju kada korisnici plaćaju visoke cene.
Korisnici sada shvataju da zapravo plaćaju ove usluge informacijama. Ali nova anketa sprovedena za servis za vesti Axios pokazala je da više od polovine ispitanika ipak ne bi platilo da ih kompanije ne prate.
Danijel Krejn sa Univerziteta u Mičigenu kaže: “Prosečni korisnik verovatno razmišlja na taj način da dobija mnogo besplatnih stvari od tehnoloških kompanija i brine šta bi se dogodilo ukoliko krene protiv njih.”
Krejn, međutim, ističe da kompanije nisu zabrinute samo realnom mogućnošću da se korisnici okrenu protiv njih, već i samom retorikom koja aludira na takav smer događaja.
Mogućnost da se tako nešto desi takođe ohrabruje konkurenciju. Gugl, recimo, kontroliše veći deo tržišta za onlajn oglašavanje u Australiji, što predstavlja problem za “News Corporation”, medij koji je u vlasništvu Ruperta Merdoka. Ova kompanija tražila je od australijskog zakonodavstva da reši problem sa Guglom zato što on ima “nenadmašnu moć koja se trenutno proteže kako na izdavače, tako i na oglašivače”.
Korisnici vole inovacije, a ne nasilnike. Amazon nije uspeo da izbegne nasilničko ponašanje u namerama da izgradi sedište u Njujorku, iako ti planovi više nisu u opticaju, a Fejsbuk se poneo slično kada je nedavno skinuo sa platforme objave Elizabet Voren o tome kako ova kompanija ima preveliku koncentraciju moći.
Iz Fejsbuka su obrazložili da su objave senatorke Voren prekršile pravila o zloupotrebi logoa, ali je potom ponovo dopustila objave, iako je šteta već bila učinjena.
“Zanima vas zašto mislim da FB ima previše moći?”, napisala je Vorenova na Tviteru. “Počnimo od toga da imaju mogućnost da uguše raspravu o tome da li FB ima previše moći.”
© 2019 The New York Times
Tagovi
