Slušajući novo izdanje ove kalifornijske četvorke ne možete da se otrgnete utisku koji je u stvari nametnuto pitanje – da li Weezer imaju više sreće ili pameti?
Imajući u vidu i činjenicu da okolnosti nikada nisu bile manje naklonjene muzici koju svira ovaj sastav, kao i tehnološki napredak koji je eskalirao u poslednjih deset godina, teško je poverovati da je jedan tako „mali“ sastav opstao skoro trideset godina. Weezer sa ponosom mogu konstatovati da su, preživevši devedesete prošlog veka, uspeli da uspostave komunikaciju sa neumoljivom „Z“ generacijom kojoj je malo toga sveto.
Nezvaničnog naziva „Black Album“, novo, trinaesto izdanje grupe Weezer je na tragu najdivnijih momenata iz njihove više nego nadahnute diskografije. Ovaj album prepun je tinejdžerske usplahirenosti, zbunjenosti i nejasnoća. Bend nikako ne glumata pod stare dane, pokušavajući da oživi sećanja na te godine, već je — izgleda — stanje njihovog duha ostalo čvrsto vezano za nemirne rokenrol korene.
Bend je mogao sagoreti odmah po nastanku 1992. godine; ni trajanje nije garant uspeha i to Weezer najbolje zna. Delovanje ove grupe u poslednjoj deceniji karakteriše odmeren, iskren pristup pesmi sa puno duha i dozom duhovitosti, čak i na sopstveni račun.
Sve vreme kombinujući power pop, elektroniku, pop i rok, Weezer na „Black Albumu“ u stvari demonstrira sopstvenu sposobnost transformacije i prilagođavanja što je, uz evidentno slušalačko i artističko iskustvo, ipak, nešto što nijedno nadolazeće vreme ne može olako da prenebregne.
(Weezer — Black Album, dostupan na mascom.rs)
Tagovi
