„Sve se na neki način promenilo. Ljudi su vrlo skloni da zaborave neke stvari. Tek kad je ovo krenulo, setili su se španske groznice i koliko je tu bilo žrtava. Pričali smo o Prvom i Drugom svetskom ratu, a ne znamo koliko žrtava je odnela španska groznica. I ovo je bila jedna opasnost takve vrste, o kojoj i dalje ništa ne znamo“, rekao je za Danas glumac Svetozar Cvetković, govoreći o postkovid svetu koji nas čeka.
On ističe da su ljudi u periodu izolacije, mogli da sede kod kuće i da ih nigde ne dotiče, šta se dešava oko njih.
„Ali kad neke od vaših prijatelja to zakači, pa onda kad u mom nekom okruženju, dvojica mojih prijatelja i poznanika, izgubi život od toga… Onda kažete sebi, pa čekaj to je tu. A TO je još uvek tu. Bar u našoj svesti“, objašnjava Cvetković i dodaje da su se svakojake teorije vrtele oko toga ko je i kako napravio korona virus.
„Koještarije. Gluposti. Ovo vreme je kod nas proizvelo masu dobrih stvari, ali i masu gluposti. Ne samo kod nas. Šta je sve američki predsednik izgovorio na svojim konferencijama za štampu. Nijedno ozbiljno lice u srednjoj školi ne bi moglo da prođe bez posledica a da lupa takve gluposti“, ističe glumac.
On se, kako kaže, tokom perioda samoizolacije pridržavao preporuka kriznog štaba.
„Šta je trebalo da kažem – neću, ovi ljudi nemaju pojma? Nisam to rekao. Verovao sam tome što mi se saopštava i trudio sam se da pazim, i ja i cela moja porodica. Bilo je toliko stvari koje su mogle da se obave. Deca idu u školu onlajn, pomažete njima. Pomažete sebi. Postoje i filmovi i knjige i nezavršeni poslovi koje imate. I na neki način, to vreme se zbilja nečim konstruktivnim ispuni. Ne mogu da kažem da mi je bilo dosadno. Bilo je uvek posla. A neće mi biti dosadno ni sad kad počnemo da radimo van kuće“, priča Cvetković.
On se seća epidemije velikih boginja, kada smo samo mi bili usko vezani za epidemiju.
„Mogli ste da sednete u kola i da odete negde. Sada nemate gde da odete. Ne zna se gde je gore. Postoji Live Earth kamera na Tajms skveru u Njujorku i vidite da tamo, gde obično šeta oko 200-300.000 ljudi, sada ima njih petoro i tri bicikle. Tako je već tri nedelje. Trg svetog Marka u Veneciji je do pre tri dana imao tri čoveka. Juče sam prvi put video 50 ljudi. Ima nečeg lepog u tome kad je nešto odjednom prazno. Ima taj spot koji se vrteo i na Evroviziji, koja se nije odigrala, a koji je snimila Marija Šerifović sa „Molitvom“ u praznom Beogradu. Beograd lepo mesto“, naglašava Cvetković.
On dodaje jeste bio trenutak spoznaje da je svet lep i kad je prazan.
„Strašna je ta situacija u Italiji gde je sve trajalo tako dugo, jer je taj broj žrtava jako veliki. Medicinski i biološki nisam mogao da shvatim kako ta Italija, koja je blizu i Hrvatskoj i Sloveniji, do te mere ima takvu zaraženost, a u ovim zemljama je minimalno, i više od dva puta je manje nego što je kod nas. Mislim da ljudi nepravedno to tretiraju kao loš sistem kod nas, a bolji kod njih. Ne slažem se s tim. Ta dva sistema se jesu razlikovala, ali i ovde postoje stručni ljudi koji su mislili najbolje i na neki način sigurno su sprečili da ti brojevi idu vratolomno gore kao što su išli u nekim evropskim državama, pogotovo na Zapadu. To se ne da porediti sa ovim što je kod nas“, zaključuje Cvetković.
Tagovi
